Jeremy Galbraith, glavni čovek agencije Burson Marsteller za Afriku, Srednji Istok i Evropu, ali i njihov vodeći strateg, analizirao je 10 najvažnijih globalnih trendova u komunikaciji. Dopao nam se njegov pristup – jednostavan a opet, inovativan – i zato ga, delimično, prenosimo uz neke naše (lokalne) utiske.
1. #mobilni – Sve je u mobilnom telefonu
Prebacivanje na mobilni telefon je najozbiljniji komunikacijski trend sa, potencijalno, najznačajnijim globalnim uticajem. Saobraćaj na mobilnom danas predstavlja 17,4% ukupnog internet saobraćaja i ima intenciju da raste. Očekuje se da upotreba interneta sa telefona “preraste” upotrebu sa računara. I još nešto – mobilni nam omogućava pristup sadržaji koji je nama prilagođen, koji je individualizovan. Jer, svi imamo “svoj” mali univerzum u svom smartfonu, zar ne?
2. #personalizacija – Nova reč je “youniverse”
Svako ima svoj “youniverse” i svako konzumira sadržaje koji njemu odgovaraju. Agencije za odnose s javnošću treba da pomognu kompanijama (brendovima) da se oduče od tradicionalnih PR taktika i priviknu na neke “smart” pristupe. Komunikacija se drastično menja zbog činjenice da možemo da komuniciramo na više kanala jer nam daje šansu da naša poruka ne bude shvaćena kao neželjena marketinška poruka već kao usluga ili sadržaj koji nam je baš potreban.
3. #drustvenemreze – Postoji samo real time
Šta su bitno promenile društvene mreže u komunikaciji? Prvo, sve je real time događanje, svaki “mention” na mreži utiče na vaš brend, industriju, vašu priču. Drugo, društvene mreže su nas upoznale sa nemalim svetom “uticajnih” koji su nova publika, nekad vrlo zahtevna. Osnovna razlika u odnosu na rad sa tradicionalnim medijima je -engagement iliti angažman. Galbraith kaže da je balans između emocionalnog (dijalog koji imate na mreži sa publikom) i racionalnog (merenje njegovog uticaja) ključ kojim rešavate ovaj rebus.
4. #brandjournalism – Definicija vesti je promenjena
Društvene mreže su uticale na razbijanje modela funkcionisanja tradicionalnih medija: mediji više nisu jedini kreatori informacija, niti posrednici između izvora i publike. Definicija vesti se menja i ovo daje šansu PR i content marketing ekspertima da sami kreiraju kredibilan sadržaj i tako čine svoj brend vidljivim. Brand journalism je relativno nova kovanica, još neprevedena kod nas, koja ukazuje na to da ljudi koji prave sadržaj koji promoviše neki brend treba da imaju klasičan novinarski pristup kako bi umeli da zaintrigiraju publiku. Brand journalism nije plaćeni sadržaj, naprotiv, to je vrlo važan i kvalitetan storytelling proces.
5. #PRkrize – Sad su krize uvek tu
Ok, uvek smo na mreži, ali smo zato uvek i pred rizikom da uletimo u PR krizu. Galbraith kaže da kompanije, zbog toga, treba da vode računa o svojoj reputaciji sa mnogo više opreza. To kakvu štetu može da nanese jedan viralni video znaju samo oni koji su se borili s tim oblikom krize. Pravovremeno, iskreno i transparentno komuniciranje jedini je odgovor na ovakve probleme, kaže ovaj stručnjak. Nema laganja, a nema ni nezakonitog skidanja snimka sa YouTube kanala.
6. #transparentnost – Transparentnost – nova kraljica komunikacije
Svet hiper povezan – konzumenti, klijenti, kompletna publika, svi koji nas posmatraju imaju bezbroj mogućnosti da nas “uhvate” u laži, ako tako otvoreno možemo da kažemo. Zato je hiper transparentnost odgovor na to. Svaki nedostatak otvorenosti konzumenti žestoko kažnjavaju. Svet je povezan, ne može se ništa sakriti.
7. #merenje – Merite sve
Društvene mreže su makar jednostavne kad je reč o merenju uticaja – pratite sve tragove (preglede, šerove, retvitove, lajkove…). Ako ne koristite rezultate merenja da biste menjali taktiku u hodu – džaba ste merili
8. #image – Još uvek je sve u slici
Znamo i to da ljudi pamte 20% onoga što su pročitali a da 83% naučenog dolazi kroz slike, tj vizuelnim putem. Dokaz za to je i masovna popularnost mreža poput Instagrama, Pinteresta, Tublr-a. Fotografija ima emocionalnu snagu, ona sama priča priču, nju lakše pamtimo nego da nam neko nešto priča. Na isti način virelni video “priča mnogo više priča”. Pamtite to. Razmislite i pošteno priznajte: i vi sami imate samo toliko pažnje da ćete sigurno pre zapamtiti infografik ili fotku nego tekst.
9. #svrha – A gde je tu smisao?
Svet se iz osnova promenio. Globalizacija, demokratizacija, sloboda informisanja, porast upotrebe društvenih medija ali i finansijska kriza primorale su korporativne lidere da resetuju svoje strategije. Danas je, više nego ikad podseća Galbraith, potrebno da kompanije objasne zašto su tu, šta je svrha njihovog rada i koji im je krajnji cilj.
10. #integracija – Jer to je jedina prava komunikacija
OK, ovo znamo, to je stara lekcija. Svima nam je jasno da je budućnost (zar nije i sadašnjost?) u integrisanim komunikacijama, tj povezivanju svih kanala komuniciranja.
Izvor: Kontakta
Loading...
