Lea Brezar, direktorka agencije Dhar Media iz Hrvatske, specijalno za Marketing mrežu govori o dharmičkom menadžmentu, filozofiji „IMAGE“ Robina Sharma, da li se može biti „vođa bez titule“, ali i ocenjuje tržište komunikacija u Hrvatskoj.
Agencija Dhar Media radi na principima dharmičkog menadžmenta. Šta podrazumeva ova vrsta menadžmenta i zašto se u logotipu agencije nalazi baš drvo kao simbol?
Dharmički menadžment temelji se na načelu ispravnog delovanja – dharme što bi značilo da smo svi odgovorni za sve što nam se događa u životu i da ukoliko to prihvatimo započeti sa promenama. Ispravno delovanje ne funkcioniše bez istine, stoga je ona drugo načelo koje smo utkali u svoje poslovanje. Transparentnost u poslovanju i u odnosima boji našu svakodnevnicu u veselije tonove, jer svi znamo sa čime se nosimo. Bilo to dobro ili loše. Svaka istina lakša je nego najmanja laž namenjena onome koji je ne očekuje. Poslovanje ovijeno dharmičkim menadžmentom podrazumeva dugoročno stvaranje pozitivnog okruženja u kome svi pojedinci daju svoj maksimum i veslaju u istom smeru.
Drvo kao simbol logotipa Dhar medie, simbol je večnog ciklusa promena, simbol je ženskog i muškog principa (oba se nalaze u svima nama i bez njih nema ravnoteže), ali i odolevanja svim vremenskim nepogodama.
Vaša agencija 20. februara dovodi Robina Sharma u Zagreb. Kako ste došli na ideju da pozovete baš njega i koliko će, po Vašem mišljenju, ovaj seminar uticati na promenu svesti menadžera u Hrvatskoj?
Robin Sharma jedan je od najtraženijih menadžerskih konsultanata današnjice, autor 15 bestselera i advokat koji je potpuno promenio svoj stil življenja. Danas motiviše menadžere širom sveta i podstiče ih na promene u načinu doživljavanja stvarnosti. Naš je izbor zbog svega ovoga bio potpuno jasan, jer nam je namera posejati seme drugačije percepcije u glave današnjih poslovnjaka. Trka na duge staze u karijeri pojedinca postala je borbeni ring u kom ne biramo sredstva da postignemo zacrtani cilj, samo je problem što se svaki sistem koji se gradi na takvim temeljima u jednom trenutku mora urušiti. Hrvatska ekonomija simbol je pogrešnih vrednosti i zato se ljulja. Nadamo se da će ovaj seminar posejati seme promeena te smo sveesni da oko nas postoje oni koji će ih spremno prihvatiti i krenuti napred menjajući svoju stvarnost, a time će menjati i okolnosti u kojima živimo.
Šta podrazumeva Robinova filozofija koja je sažeta u reči „IMAGE“?
Pet kvaliteta koje prema Robinovoj filozofiji mora imati svaki lider: imagination, inovation – imaginacija i inovativnost, jasno je zašto. Zatim merchant – postavljanje visokih performansi u poslovanju i težnja za onim boljim. Authenticity – autentičnost koja se tako lako prepoznaje. Ukoliko ne živimo ono što govorimo nismo primer nikome. Guts – hrabrost da sledimo moralne vrednosti i kad okolina ide drugim putem i na kraju Etics – etičnost koju ne treba posebno objašnjavati.
Može li se, po Vašem mišljenju, biti „vođa bez titule“?
Definitvno može, ali uz jedan mali uslov – da uvek krenemo od sebe. Želimo li postati lider moramo posložiti sebe i sistem ličnih vrednosti. One su te koje nas pokreću, vode i podsećaju činimo li dobro. Trebali bismo svojim primerom biti primer drugima, a onda ste automatski i motivator i nadahnjujete. No ono što je jako važno u celoj toj filozofiji je ISTRAJNOST. Odustajanja nema. Primera u svakodnevnici ima mnogo i najčešće su u negativnom kontekstu. Toliko je menadžera koji svoj autoritet dokazuju zastrašivanjem, a toliko malo pohvalama i podsticanjem da sve češće čujemo kako je stres izazvan poslom ne prestaje ni kada popuste rokovi. Ljudi menjaju poslove, odlaze i dolaze kao da su sasvim nevažni u lancu koji čini neku kompaniju, što je ludo. Slažem se da smo zamenjivi, ako nam je cilj imati tim koji je potrošna roba. No ukoliko se povežemo na svim nivoima, podstičemo se i negujemo odnose, u timu se razvija svest koja nas sve povezuje i vodi napred. Lakše odrađujemo poslove, organizujemo se i nadopunjujemo jedni druge. Sami ne možemo veslati protiv vetra, a vetar je trište na kojem delujemo. Moram istaknuti, da nam se slobodno javite i isprobate raditi s nama na nedelju dana, dokazaćemo vam da pozitivni primeri u praksi postoje.
Kako biste ocenili tržište komunikacija u Hrvatskoj? Smatrate li da u doba ekonomske krize struka može da zadrži visoke etičke principe?
I veći stručnjaci od mene složiće se da smo još uvek deca u komunikacijama, mi se češće nadmećemo nego što komuniciramo. Najočitije primere toga možemo naći u politici. Danas još uvek ne postoji svest o važnosti komunikacija kao struke koje je nužna za izgradnju nekog brenda. Često polazimo sa pogrešnog stajališta, a to je ono kada procenjujemo da nije potrebno ulaganje u odnose s javnošću jer naš proizvod komunicira za nas. No to nije tako. Važnost komuniciranja, temelj je svakog odnosa, pa tako i odnosa prema kupcu. Danas tržište traži više, velika je konkurencija na svim poljima. Odanost smo zamenili jeftijijim proizvodima i napravili kompromis sa tržištem. Graditi vezu sa kupcem naših usluga možete kroz komunikacije koje su postavljene na pravo mesto jedne kompanije – u Upravu, te postaju najveći saveznik za razvoj.
Danas komunikacije doživljavamo kao bojno polje. Nadmetanje i dokazivanje vodi nas u odnosima. Ako smo stalno u ratu, kako možemo komunicirati s mirom. Ima jedna simpatična izreka u našem narodu, a to je: „Riba smrdi od glave“. To bi bio odgovor na vaše drugo pitanje. Etični principi mogu se držati samo onda kada ih se drže svi ponaosob. Tu je početak i kraj svemu. Kažu da kriza filtrira one snažne koji mogu opstati, a ja bih rekla da se nadam da će nas naterati da se duboko zagledamo u sebe i shvatimo kako je ključ komuniciranja razumevanje i empatija. Danas u Hrvatskoj još uvek vredi ono pravilo jačega, ali nam ponestaje argumenata za tu borbu. Ljudi trebaju više, trebaju nove lidere sa jasnom vizijom – da nam svima bude dobro.
Autor: Ivana Parčetić