Elektronska trgovina je sve popularnija u svetu, ali Srbija je i dalje daleko ispod tih trendova. Građani Srbije nemaju poverenje u kupovinu preko interneta, nemaju informacije o proceduri i nije im dostupna ozbiljna ponuda robe koju bi na taj način kupili. Iako je u čitavom regionu jugoistočne Evrope elektronska trgovina u povoju, Hrvatska je u tom pogledu 50 puta bolja od Srbije.
„Hrvatska je do prošle godine bila i sto puta bolja od nas. Sada je obim elektronske trgovine oko 50 puta veći nego na našem tržištu, ali procena je da će i Srbija na taj nivo uskoro stići jer smo tržište sa većim potencijalom“, rekao je agenciji Beta predsednik Grupacije za elektronsku trgovinu u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Birovljev. Procena je da čak 81,9 odsto korisnika interneta u Srbiji nikada nije kupovalo na taj način. Razlozi su uglavom strah od prevare, gubitka novca i zloupotrebe privatnih informacija, a stručnjaci iz te oblasti slažu se da je potrebna i bolja edukacija građana.
Birovljev kaže da elektronska trgovina u Srbiji ipak polako hvata korak sa zemljama regiona, ali da je čitav region i dalje daleko od EU. Razlog tome je što je tek od 2006. elektronsko plaćanje počelo da se uvodi i to veoma sporo. „Sada Srbiji nedostaje veća ponuda na internetu i edukacija o tom vidu trgovine, građani su zainteresovani, ali neophodno je da se veći broj trgovaca nudi svoje proizvode preko interneta“, rekao je Birovljev.
Prilikom uvoza robe iz inostranstva, problem su, prema njemu, komplikovane i često nejasne carinske procedure, visoke takse, ali i nedefinisana zakonska regulativa. Birovljev ocenjuje da su zakoni koji pokrivaju oblast elektronske trgovine neusklađeni i neprecizni. Birovljev, koji je i specijalista za platne kartice u Banci Inteza, rekao je da je ta banka prva i jedina u Srbiji koja je omogućila domaćim kompanijama da preko svojih sajtova prodaju proizvode potrošačima prihvatanjem platnih kartica, bez obzira na to gde su izdate.
Banka Intesa ima ugovore sa više od 100 takvih kompanija, a prošle godine je na taj način preko platnih kartica ostvaren promet u elektronskoj trgovini 1,6 milijardi dinara, što je porast od 50 odsto. U Srbiji se, prema podacima te banke, preko interneta najviše prodaju aviokarte. Prosečan internet kupac je neoženjeni muškarac iz Beograda, fakultetski obrazovan, starosti između 30 i 40 godina. Stručnjak za marketing Zorica Filipović izjavila je agenciji Beta da spada u ljubitelje online kupovine, ali da nažalost kupovina preko interneta, naročito iz inostranstva, zahteva niz improvizacija, često sa neizvesnim ishodom.
Loše iskustvo je, kako navodi, navelo ozbiljan broj globalnih online prodavnica da Srbiju označe za destinaciju rizičnu za slanje proizvoda. Ona smatra da je uvođenje Srbije u sistem PayPala, pored svih prednosti za kupce, veoma važan uslov za jačanje pozicije srpskih firmi na globalnom online tržištu, a doprinelo bi i bržem razvoju internet trgovine u Srbiji.
Slobodan Marković iz Uprave za digitalnu agendu Srbije rekao je agenciji Beta da se plaćanje u domaćim internet prodavnicama obavlja platnim karticama, a da su izuzetak globalni sajtovi na velikom tržištu, gde se plaća platnim karticama i preko posrednika, najpoznatijih svetskih servisa – Google Checkout i Moneybookers. Država još od 2009. godine najavljuje dolazak kompanije za online plaćanja PayPal, ali da se jos ne zna kada bi oni mogli da počnu poslovanje, jer nema nikakvih najava iz te kompanije.
Marković je rekao da na srpskom tržištu nema nikakvih prepreka za poslovanje te kompanije i da su do srpskih nadležnih institucija dobili sva potrebna objašnjenja još prošlog septembra. PayPal je nedavno najavio da će da širi poslovanje, pa je u tim planovima Srbija u grupi sa Crnom Gorom, Makedonijom, Paragvajom i Gruzijom. PayPal je vodeća kompanija za onlajn plaćanja i slanje novca. Kompanija ima vise od 100 miliona aktivnih registrovanih računa i dostupna je na 190 tržišta, a podržava plaćanje u 25 valuta.
Narodna banka Srbije je u septembru 2011. saopštila da nema prepreka za dolazak PayPala u Srbiju i ocenila da će uvodenje tog elektronskog servisa plaćanja povećati efikasnost platnih transakcija sa inostranstvom i smanjiti rashode građana i preduzeća. Marković je ocenio da bi za unapređene elektronske trgovine pomoglo i povećanje iznosa robe do kog se roba ne carini, navodeći da su sada carine oslobođenje pošiljke do 50 evra za komercijalnu robu i do 70 evra za poklon. Taj limit je do septembra prošle godine bio čak i niži, ali je Vlada Srbije podigla tu granicu za uvoz kupljene robe sa 25 na 50 evra, a za poklon sa 45 na 70 evra, a cilj te mere je da podstakne korišćenje međunarodnih servisa za plaćanje preko interneta.
Za pakete koji prelaze tu vrednost, carina se naplacuje po stopi od 10 odsto, a porez od osam do 18 odsto. Marković je rekao da i domaće kompanije treba više da se angažuju i nude svoje proizvode na intrenetu, a kao dobre primere takve prodaje naveo je prodavnicu tehnike Tehnomaniju, i trgovinske lance Maksi i Univereksport. Programer iz Beograda Predrag Tošić rekao je agenciji Beta da je zadovoljan razvojem elektronske trgovine i da za sada koristi mogućnost plaćanja računa preko interneta, ali i da nekad poručuje
robu preko domaćih sajtova za kupovinu preko interneta. On je naveo da bi ta trgovina preko bila znatno unapređena dolaskom PayPala, a Tošić procenjuje da bi i cene garderobe i tehnike bile niže.
Osim niza carinskih i administrativnih barijera, kupci iz Srbije suočavaju se i sa nepoverenjem globalnih svetskih sajtova prema srpskom tržištu, tako da je to još jedna u nizu prepreka da roba sa svetskog tržišta pronađe svog kupca u Srbiji. Američka internet prodavnica knjiga Amazon, kupcima iz Srbije je saopštavala da neće da šalje knjige u Srbiju, jer dostava nije bezbedna i knjige ne stižu na odredište.
Najbezbolniji način za kupovinu sa interneta u Srbiji, sa najmanjim rizkom od prevara su svakako platne kartice, namenjene isključivo za plaćanje preko interneta i ima ih u ponudi većina banka u Srbiji. Te kartice omogućavaju da na račun za koji je vezana kratica putem elektronskog bankarstva prebacite tačno onoliko novca koliko biste želeli da potrošite u tom trenutku. Član Izvršnog odbora Rajfajzen banke Petar Jovanović rekao je agenciji Beta da ta banka nudi platnu karticu za kupovinu preko interneta – Visa Virtuon karticu, koja se može koristiti za plaćanja na domaćim i inostranim sajtovima i naveo da su građani sve više zainteresovani za taj način kupovine.
Kako je rekao, karticu klijent može dobiti nakon što popuni zahtev za izdavanje, i pošto u toj banci otvori devizni ili dinarski račun za koji će biti vezano korišćenje kartice. Devizni račun je neophodan za plaćanje robe u inostranstvu. Na kraju, nedovoljan razvoj internet tehnologija u Srbiji takođe može pokolebati građane da se upute u avanturu kupovine preko interneta.
Prema podacima Republičckog zavoda za statistiku, svega 52,1 odsto domaćinstva u Srbiji poseduje računar, 41,2 odsto ima internet, a 1,9 miliona građana koristi internet svaki dan. Međutim, samo 18,1 odsto korisnika interneta poručivalo je robu koristeći elektronsku trgovinu.
U 2011. godini je 380.000 građana poručivalo robu preko interneta, što je 100.000 više nego 2010. godine i to najviše stvari za domaćinstvo, kao što je nameštaj i igračke, zatim eletronsku opremu, odeću i sportske proizvode, knjige i novine.
Izvor: Mondo
Loading...
