Broj poslatih neželjenih poruka (spama) u padu je u poslednje tri godine za 10.7 odsto, pokazalo je najnovije istraživanje kompanije Kasperski. Azija je odgovorna za 55.5 odsto spamova u svetu u 2013. godini (povećanje od 5.3 odsto u odnosu na 2012), a prati je Severna Amerika sa 19 odsto. Udeo Istočne Evrope se skoro udvostručio u odnosu na prethodnu godinu, stavljajući je na treće mesto sa 13.3 odsto. U 2013. godini, zabeležen je i značajan udeo od 0.47 procenta ukupnog spama koji je poslat sa servera lociranih u Srbiji, što našu zemlju stavlja na 27. mesto među zemljama izvorima spama.
Za definiciju spama relevantna lokacija je www.spamhaus.org, sajt međunarodne neprofitne organizacije Spamhaus Project, koja se bori protiv spama na mnogo načina – od pravnih do tehničkih. „Oni spam poruke definišu kao neželjene masovne poruke. Neželjena – znači da primalac nije prethodno dao dozvolu da mu poruka bude poslata. Masovna – znači da je poruka poslata kao deo velikog paketa poruka sa suštinski identičnim sadržajem. Da bi poruka bila spam, mora da bude i neželjena i masovna, to jest moraju oba uslova da budu ispunjena“, rekao je za Marketing mrežu Lazar Bošković, vlasnik i kreativni direktor agencije AgitPROP.
Prema njegovim rečima, normalno je da nekome pošaljete i neželjenu poruku, kao prvi kontakt, prijavu za zaposlenje, ponudu neke usluge i slično. „Takođe, normalno je i da ponekad pošaljete poruku velikom broju ljudi, kao što je grupno obraćanje svojim klijentima, grupno slanje novogodišnjih čestitki prijateljima ili učešće u nekim diskusionim listama. Ali, ako masovno šaljete poruke nepoznatim licima, to je definitivno spam. Spam je pitanje saglasnosti primaoca, a ne pitanje sadržaja poruke.“
Srbija ima više zakona (Zakon o oglašavanju, Zakon o elektronskoj trgovini, Zakon o elektronskim komunikacijama i Zakon o zaštiti potrošača) koji pominju zabranu slanja netraženih komercijalnih poruka, kao i ograničenja raspolaganja, obrade i upotrebe ličnih podataka. Pomenuti zakoni, pod spamom podrazumevaju, osim neželjenih masovnih e-mail poruka, i SMS poruke, faksove, telefonske pozive i zatrpavanje poštanskih sandučića štampanim reklamama. Međutim, odredbe tih zakona su malo poznate u javnosti, a i često se ne poštuju, iako predviđene kazne nisu male.
„Zakon o zaštiti podataka o ličnosti govori o ograničenjima raspolaganja, obrade i upotrebe ličnih podataka građana. Dakle, ni sakupljanje podataka za spamovanje nije uvek zakonito. Čak i Krivični zakonik predviđa novčane kazne ili čak zatvor do tri godine za one koji podatke o ličnosti, nekozakonito prikupljene, neovlašćeno preuzmu ili upotrebe u svrhu za koju podaci nisu namenjeni, kao i ako protivno zakonu prikupljaju podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koriste. Da budemo jasni, ovo se odnosi na firme i pojedince koji preprodaju najrazličitije podatke o hiljadama privatnih lica za stotinak evra“, objašnjava Bošković i dodaje: „Mnogi iskusni pojedinci iz domaće internet zajednice složili su se da su spameri najniži oblici života na Internetu. Za njih bi dobra kazna bila i masovna osuda javnosti, mada bi pravosnažne sudske presude bile efikasnije.“
Za spamere su, zavisno od vrste spamovanja, nadležni tržišni inspektori i/ili inspektori za elektronske komunikacije. Da biste nekoga mogli da prijavite inspekciji, morate da imate podatke o njemu. Uobičajeni spameri, kao što su agenti za osiguranje, banke, turističke agencije itd. najčešće se sami predstavljaju. Ali, postoji i veliki broj njih koji se kriju od javnosti, a u mejl porukama reklamiraju sve i svašta. Ipak, postoji način da se preko adrese internet sajta ili mejl adrese sazna ko je taj ko vas spamuje. Ako su sajt ili mejl na nacionalnim internet domenima .RS i .СРБ, onda se preko servisa na adresi www.rnids.rs/whois može saznati ko je vlasnik tih domena. Ukoliko su u pitanju međunarodni internet domeni (.COM, .ORG, .NET…) posetite www.internic.org/whois.html. Dešava se da spameri koriste i uslugu sakrivanja svog identiteta, što dovoljno govori o njihovim namerama, mada su ovakvi slučajevi dosta ređi kada su u pitanju nacionalni domeni. Po domaćim zakonima, i vaš internet provajder kod koga imate mailbox, obavezan je da postupi po prijavi protiv spamera. Isto važi i za mobilne operatere, ako vas spamuju SMS porukama ili pozivaju na mobilni telefon.
Prema rečima Slobodana Markovića, savetnika za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u Registru nacionalnih internet domena Srbije (RNIDS), nezatražene komercijalne poruke, same po sebi, ne predstavljaju bezbednosnu pretnju, međutim, česta pojava je da internet kriminalci šalju nezatražene poruke, koje na prvi pogled izgledaju kao komercijalne, kao mamac za navođenje korisnika na lažne sajtove poznatih kompanija, gde korisnike pokušavaju da navedu na unošenje ličnih podataka (kao što su lozinke ili brojevi kreditnih kartica). Zato su, kako navodi Marković, kao i van Interneta, informisanost, zdrav razum i umerena doza skepticizma prve linije odbrane.
Pored toga, uvek se upoznajte sa osnovnim podacima o prodavcu i internet prodavnici pre kupovine, pažljivo proverite adresu sajta na kome unosite lične podatke, proverite da li je sajt zaštićen sigurnosnim sertifikatom, ne delite svoje lične podatke sa nepoznatim osobama (nikad ne šaljite lozinke i druge osetljive podatke mejlom), ako vam se nešto učini neobičnim proverite sa prijateljima da li su se sretali sa sličnim situacijama, proverite kredibilitet internet prodavnica na forumima i društvenim mrežama, proverite ko je vlasnik internet domena preko WHOIS servisa itd.
„Bezbednosti na Internetu se kod nas inače ne poklanja dovoljna pažnja, a opšti nivo svesti o bezbednosnim pretnjama i njihovim teškim posledicama po život i poslovanje vrlo je nizak u Srbiji”, ocenjuje Marković. Ipak, Ministarstvo trgovine i telekomunikacija trenutno radi na nacrtu Zakona o informacionoj bezbednosti, koji bi trebalo da počne sa uređivanjem ove oblasti. „Tu ima dosta posla za sve, kako za državu, tako za privatni sektor — od uvođenja standarda informacione bezbednosti u svakodnevno poslovanje, preko izrade planova za zaštitu informacija i kontinuiteta poslovanja u kriznim situacijama, do uspostavljanja sistema za obaveštavanje o bezbednosnim rizicima i incidentima. RNIDS veoma ozbiljno pristupa pitanju informacione bezbednosti i ima važnu ulogu u uvođenju bezbednog DNS sistema za nacionalne domene (DNSSEC)“, dodao je Marković.
Autor: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
