Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) pokrenuo je edukativno-promotivnu kampanju pod nazivom „Šta sve možeš sa svojim domenom…„. Kako navode u RNIDS-u, cilj kampanje je da svim korisnicima Interneta (postojećim i budućim) skrenu pažnju na to kako se sve domeni mogu koristiti, ali i da ukažu na neke uobičajene greške koje se javljaju prilikom njihovog izbora i korišćenja.
Agencija Masmi sprovela je nedavno istraživanje o domenima, a rezultati su pokazali da je najveća prednost .com domena uverenje potrošača o boljoj pozicioniranosti kod pretraživača, dok kao prednost nacionalnih domena ispitanici navode izbor slobodnih naziva.
„Mnogi još uvek misle da je .com domen bolji od bilo kog nacionalnog internet domena jer omogućava bolje kotiranje u rezultatima pretrage, što nije tačno u 97% slučajeva. Pošto su nacionalni domeni osnovni parametar na osnovu kog Gugl određuje kom tržištu je namenjen sadržaj nekog sajta, a 97% svih pretraga je usmereno na pronalaženje lokalnih usluga i proizvoda, Gugl u 97% slučajeva favorizuje lokalne, nacionalne domene, kao što su .RS i .СРБ“, rekao je za Marketing mrežu Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing u RNIDS-u.
Ono što dodatno čini prednost nacionalnih internet domena jeste što još uvek postoji mnogo više slobodnih naziva domena koji sadrže zanimljive pojmove, ne mogu da ih registruju neidentifikovane firme (za razliku od generičkih domena), odrednica su nečijeg prisustva na lokalnom tržištu itd. Sve prednosti registracije naziva nacionalnih .RS i .СРБ domena u odnosu na međunarodne mogu se sistematizovati u pet celina: prisustvo, dostupnost, identitet, bezbednost i pripadnost.
Kampanja „Šta sve možeš sa svojim domenom…“, pored toga što ima za cilj da ukaže na prednosti registracije nacionalnih internet domena, želi da ukaže i na najčešće greške koje korisnici globalne mreže prave. Nije redak slučaj da registraciju domena ne vrši firma direktno, već preko neke agencije, koja naziv domena, umesto na firmu/klijenta, registruje na sebe. To znači da ta firma celu svoju internet egzistenciju kasnije bazira na domenu koji, u stvari, nije njen.
„Kroz ovu kampanju želeli smo da skrenemo pažnju upravo na ovakve primere, s ciljem da podignemo svest o važnosti internet domena kako bi se pojedinci, firme i organizacije pažljivije ophodile prema onome što je temelj njihovog internet identiteta i poslovanja“, naveo je Milićević. Pored toga, on objašnjava da se često dešava da ljudi za poslovnu komunikaciju koriste mejl adrese svojih internet provajdera, iako imaju svoje domene, čime ulaze u potencijalno ozbiljan komunikacioni problem ako jednog dana požele da promene provajdera.
Danas je prosto nezamislivo razvijati novi projekat, ideju, brend bez prisustva na globalnoj mreži. Da biste u potpunosti i na vreme zaštitili svoju ideju na Internetu, veoma je važno da naziv domena registrujete odmah čim dođete do nje, bez obzira na to da li je u pitanju potencijalno novi brend, projekat ili nešto treće. To zapravo treba da bude prvi korak.
„Ako je ideja iole dobra, zaslužuje da ima svoj domen, to je minimalna investicija u njenu budućnost. Da li će se kasnije na tom domenu razviti neki veliki sajt, internet biznis ili ne, zavisi od ideje i njene dalje realizacije, ali je najveća greška pričati o ideji, a ne zaštititi je prethodno na Internetu. Naime, na istu ideju može da dođe i neko drugi, ideja može i da se ukrade, ali naziv domena ne može – kada ga registrujete, on je samo vaš.“
Glavobolje mnogim kompanijama zadaju i tzv. preprodavci domena. Iako je preprodaja domena legalna aktivnost, Registar nacionalnih internet domena Srbije to ne podržava. Oni smatraju da trgovci domenima ne doprinose razvoju Interneta i da potencijalno guše neke možda dobre projekte i ideje.
Pojava preko hiljadu novih generičkih domena će doneti dosta novina na tržište. Pojedini veliki brendovi rešiće time neke svoje probleme, jer će sve svoje sajtove držati na adresama koje u sebi sadrže naziv domena u kom figurira njihov brend (npr. .AXA, .GUCCI, .HITACHI ili .APPLE ). Kompanije u nekim industrijskim granama će imati mogućnost da svoj sajt postave na domen .SHOES, .HOTEL, .PLUMBING, .DENTIST i slične. Moći će i geografski da se bliže odrede koristeći domene kao što su .NYC, .MOSCOW, .PARIS ili .RUHR. Korisnici domena će moći da biraju da li žele da se vežu za određenu industrijsku ili određenu geografsku oblast, u zavisnosti od toga koji bi od tih pristupa više doprineo jačanju kredibiliteta i snazi njihovog brenda.
“Međutim, novi domeni predstavljaju potencijalnu bezbednosnu opasnost za korisnike Interneta, jer se postavlja pitanje da li to što je nečiji sajt na domenu .PLUMBING, automatski znači da se on zaista time i bavi. S tim u vezi, i dalje se ne zna kakva će biti politika registracije tih domena, odnosno kakve će uslove morati da ispuni neko ko želi da registruje neki granski, geografski ili bilo koji drugi novi generički domen. Nažalost, zloupotreba ima, uvek ih je bilo i uvek će ih biti, ali je u ovom trenutku nezahvalno prognozirati u kojoj će meri novi generički domeni uticati na bezbednost korisnika Interneta“, dodao je naš sagovornik iz RNIDS-a.
Postoje mišljenja da je ovaj proces dobar jer omogućava mnogo veći izbor, dok se drugi plaše potencijalnog haosa koji može nastati u trenutku kad na tržištu bude pet-šest puta više domena nego što ih je sada. „Svaki generički domen ugrožava nacionalni domen onoliko koliko konkurenti ugrožavaju jedni druge na tržištu. U Srbiji je ta ugroženost posebno prisutna usled nedovoljne obaveštenosti korisnika o prednostima određenih domena na nacionalnom tržištu. Kao što sam pomenuo, teško je prognozirati šta će se dešavati na domenskom tržištu, ali je realna opcija i da će se korisnici u većoj meri okrenuti nečemu što im je poznato i što je lako proverljivo na lokalnom nivou, a to su – nacionalni domeni“, ocenio je Milićević.
Autor: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
