Kentaro Kimura, podpredsednik, izvršni kreativni direktor u kompaniji Hakuhodo Kettle (Tokio) i jedan od predavača na konferenciji SOF, specijalno za Marketing mrežu govori koje su glavne razlike, kada su u pitanju japanska, evropska i američka kreativnost, šta je za njega revolucionarna ideja i kako motivisati saradnike da kreativno razmišljaju.
Koje su glavne razlike, kada su u pitanju japanska, evropska i američka kreativnost?
Svaka zemlja ima prednosti u svojoj infrastrukturi i kulturi i upravo to je izvor jedinstvene kreativnosti svake zemlje. Na primer, Japan je poznat po jakoj high-tech – pismenosti i dobro razvijenoj digitalnoj infrastrukturi. Ta kombinacija je stvorila okruženje pogodno za implementaciju zanimljivih kreativnih digitalnih kampanja. Sa druge strane, USA je pogodno tlo za razvijanje kreativnosti uz astronomsko velike budžete, dok Evropa ima dosta inspirativnih ambijentalnih kampanja. Pretpostavljam da je to uticaj arhitekture i istorijskih gradova tog kontinenta.
Aktuelno je mišljenje da prethodni uspesi i „jučerašnje“ teorije nemaju efekta u radu sa korporativnim i društvenim izazovima sa kojima se suočavamo danas i da samo istinski revolucionarne ideje nude prava rešenja. Šta je za vas revolucionarna ideja?
U drevnoj japanskoj umetnosti Aikido, jedan precizan pokret može drastično promeniti ishod borbe. Isto je sa revolucionarnom idejom. Originalnost stvara bolje rezultate od velikih budžeta. Na primer, kampanja za najbolji posao na svetu, u okviru koje je tražen čuvar raja na Hamilton Islandu 2009. godine, je imala viralan efekat. Posao je podrazumevao smeštaj i značajnu zaradu, ali budžet je same kampanje bio vrlo mali. Ključ je bila za tadašnje vreme inovativna ideja, da se aplikanti snime i šeruju svoj video snimak na YouTube. Kampanja je zabeležila veliki uspeh, iako je implementirana u vreme globalne ekonomske krize.
Kreativnost je izazov kada ste ograničeni rokovima, ili je klijent potcenio količinu posla, a dešava se i da vam je tim umoran. Kako u tim uslovima motivišete saradnike da kreativno razmišljaju?
Uvek sam optimističan i trudim se da se moj tim oseća pozitivno, pogotovo kada smo pod pritiskom. Uvek im kažem da bilo koji problem, bez obzira na to koliko je težak, ima rešenje. Takođe, trudim se da predvidim kada će ideja/rešenje biti generisano. Na primer „imaćemo odličnu ideju u narednih 30 minuta“. Često se ove prognoze ispune.
Odakle crpite svoju inspiraciuju?
Volim da počnem od opipljivih stvari, da napravim prototip. Na primer, za kampanju Sony reciklirane farmerice, prvobitno sam napravio prototipe od materijala kojim su rađene reklamne cerade: torbe, pernice, kecelje, itd. Brzo sam shvatio da su ti reciklirani proizvodi uglavnom dosadni, pa smo došli na drugu ideju, da od tog materijala sašijemo farmerke, koje bi ljudi želeli da kupe. Kampanja je imala neverovatan odjek, a uloženo je nula dolara u oglašavanje.
Internet portali takođe imaju veliki kreativni potencijal. Videti znači verovati. Projekat Google sećanja za budućnost je nastao kada smo posetili područje koje su razoriili zemljotres i cunami istočnog Japana. Ideja je bila da se pomoću Google pretraživača vrate uspomene preživelih, izgubljene u vidu foto i video materijala usled vremenske nepogode.
Koja su vaša očekivanja kada je u pitanju Slovenački oglašivački festival? Šta će biti vaša glavna poruka profesionalcima iz ove komunikacione branše?
Živimo u vremenu intenzivnih promena. Te promene brišu granice između zemalja i unapređuju medije koje svakodnevno koristimo. Neki ljudi ovo vide kao pretnju, ja u tome vidim priliku. Projekat sa malim budžetom može da postigne veliki uspeh. Zanimljiva priča može da dopre do milion ili čak milijardu ljudi preko YouTube-a. Dobre ideje pokreću svet. I manje zemlje, imaju neverovatne mogućnosti. I ako ne gledate vesti, lako je zaključiti da živimo u turbulentnom vremenu. Ipak, moja poruka je da su bez obzira na sve, ovo i uzbuljiva vremena. Iskoristite to.
Slovenski oglašivački festival (SOF) održaće se od 26. do 28. marta u Portorožu. Više informacija pronađite na http://www.sof.si/
Autor: Ivana Parčetić