Kupovina preko interneta sve je popularnija u Srbiji, a građani su samo u prvoj polovini 2013. na taj način potrošili sedam milijardi dinara. Prošle godine 900.000 ljudi kupovalo je onlajn, što čini 35,5 odsto svih korisnika interneta u državi.
Prema podacima Zavoda za statistiku, broj domaćih kupaca na internetu povećao se za 300.000 u odnosu na 2012. godinu, ali većina potrošača ipak se ne odlučuje za taj način kupovine. Glavni razlozi za to su slaba ponuda na domaćim internet prodavnicama i niska kupovna moć građana.
Kako u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije ne postoje jedinstveni registri podataka o elektronskoj trgovini, stanje e-komerca u tim državama se ne može sa sigurnošću uporediti. Prema nekim procenama obim elektronske trgovine u Srbiji sada je tri do pet puta manji nego u Hrvatskoj, dok je ranijih godina bio i do 10 puta manji. U 2012. godini je nešto više od 600.000 ljudi u Srbiji kupovalo je na internetu; u 2011. je pak taj broj iznosio 380.000, i činio je samo 18 odsto domaćih korisnika interneta. Uprkos tom rastu, postoje značajne prepreke daljem širenju onlajn trgovine.
Stručnjaci ukazuju na to da se kupci u Srbiji mnogo češće okreću elektronskoj kupovini na inostranim sajtovima. Jedan od razloga za to je i što je ponuda na tim sajtovima povoljnija nego na domaćim. „Više od 95 odsto potrošnje srpskih kupaca i dalje se realizuje na inostranim vebsajtovima, što navodi na zaključak da sajtovi u Srbiji kupcima ne pružaju dovoljno velik izbor. S druge strane, stiče se utisak da inostrani sajtovi takođe nude povoljniju cenu za određene proizvode“, rekao je agenciji Beta Aleksandar Birovljev, menadžer za e-komerc u banci Inteza i predsednik Grupacije za elektronsku trgovinu Privredne komore Srbije. Birovljev je kazao da je broj onlajn kupaca znatno porastao krajem 2011. i početkom 2012. godine, kada su se pojavili sajtovi za kolektivnu kupovinu, koji su zbog mogućnosti velikih ušteda podstakli ljude na takav oblik kupovine.
Po njegovim rečima, bezbednost onlajn trgovine više se ne dovodi u pitanje, a razlozi koji utiču na to da se potrošači opredele za ili protiv kupovine preko interneta mogu se podvesti pod jedan motiv i to je – cena. On je naveo da postoji dovoljna zakonska regulativa da se trgovina preko interneta nesmetano obavlja, ali da uvek ima prostora za poboljšanje.
„Zakon o deviznom poslovanju mogao bi da se unapredi u cilju uvođenja mehanizama koji bi domaćim trgovcima omogućili da prodaju i kupcima van Srbije, uz naplatu u stranoj valuti. Ova izmena pozitivno bi uticala i na rast deviznog priliva u zemlji“. Birovljev kaže da je Banca Intesa prva ponudila e-komerc uslugu na tržištu Srbije, još 2007. godine. Tim servisom omogućena je prodaja preko interneta za oko 150 domaćih kompanija, od kojih je najveća Er Srbija.
Građani u Srbiji su prošle godine na internetu najčešće kupovali na aukcijama, plaćali reklamne i kompjuterske usluge, kao što su hosting i registracija domena, a najviše novca potrošili su na avionske karte i turističke aranžmane. Prosečan onlajn kupac u Srbiji u 2013. bio je fakultetski obrazovan, neoženjen muškarac, starosti između 30 i 40 godina.
Od domaćih sajtova za elektronsku trgovinu među najpopularnijima su sajt za aukcijsku prodaju „Limundo“ i onlajn prodavnica sa fiksnim cenama „Kupindo“. Na „Limundu“, koji ima 450.000 registrovanih članova, godišnje se obavi oko 1,8 miliona aukcija, dok je na „Kupindu“ u 2013. godini kupovalo više od 120.000 ljudi. Najveća internet prodavnica na svetu je američka kompanija „Amazon“ koja, osim što prodaje direktno, takođe nudi servis „Amazon Tržnica“ (Amazon Marketplace), na kom registrovani korisnici mogu da trguju međusobno.
Slobodan Marković, iz Centra za razvoj interneta, ocenjuje da ljude kod onlajn kupovine privlači lakoća pretraživanja, mogućnost da pregledaju komentare i iskustva drugih kupaca i kupuju u vreme koje im odgovara, ali da za sada „nemaju poseban izbor“ kod domaćih trgovaca. Što se tiče kupovine iz inostranstva, pošiljke vrednosti do 50 evra oslobođene su carina, ali se na njih plaća porez na dodatu vrednost (PDV). Na pitanje šta bi moglo dodatno unaprediti internet trgovinu u Srbiji, Marković navodi da je to povećanje broja domaćih internet prodavnica i zakonsko uređenje platnih transakcija preko interneta, koje još nije dovoljno regulisano. „Tu pre svega mislim na donošenje novog Zakona o platnim uslugama, ali i izmenu čitavog niza drugih propisa koji i dalje forsiraju upotrebu pečata i svojeručnog potpisa na raznim dokumentima i u raznim procedurama“, kazao je on agenciji Beta.
Prilikom kupovine na internetu potrebno je da kupac predoči prodavcu broj svoje platne kartice i njen trocifreni zaštitni kod. To otvara mogućnost za zloupotrebu tih podataka, zbog čega banke u Srbiji upozoravaju klijente da kupuju isključivo preko proverenih sajtova. Kao posrednik između banke i prodavca Pej-pal uklanja opasnost od zloupotrebe, jer obavlja transakciju bez izdavanja podataka o kartici.
Sagovornici Bete saglasni su da bi veliki napredak bio postignut kada bi domaći korisnici Pej-pala mogli da primaju novac iz inostranstva putem tog servisa, što sada nije moguće. Slobodan Marković kaže da bi mogućnost naplate preko Pej-pala bila „prava stvar“ za domaće internet-preduzetnike, kao i da to „već godinama ne nudi ni jedna banka u Srbiji“. „Kada domaći preduzetnici manje vremena budu trošili na zaobilaženje birokratskih prepreka, u šta spada i problematika naplate, a više vremena provodili u razvoju svog onlajn biznisa, imaćemo mnogo brži razvoj nego do sada“, rekao je on.
Važan faktor u razvoju elektronske trgovine takođe predstavlja stabilan rast broja domaćih korisnika informaciono-komunikacijskih tehnologija. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji više od 2.400.000 osoba koristi internet svakog ili skoro svakog dana. Pristup internetu ima 55,8 odsto domaćinstava u Srbiji, a broj korisnika interneta povećao se za 6,9 procentnih poena u odnosu na 2012. i 11,5 odsto u odnosu na 2011. godinu.
Izvor: Beta
Loading...
