Boris Trivan, programski direktor Instituta za digitalne komunikacije, a poznatiji kao Pokojna Mileva, specijalno za Marketing mrežu govori o fenomenu koji je „uzdrmao“ digitalno i medijsko tržište u Srbiji, kako izgraditi i održati lični brend na Internetu, kao i koje teme i predavače možemo da očekujemo na kursevima DCI.
Na koji način je fenomen Pokojne Mileve „uzdrmao“ digitalno i medijsko tržište u Srbiji? Da li je Pokojna Mileva – zabava ili ekperiment?
Nešto što je počelo kao naivna interna šala sa prijateljima je ubrzo postalo fenomen. Svakako nisam planirao da Mileva postane ozbiljan projekat, ali kada su stvari rapidnom brzinom krenule u pravcu toga da postane ozbiljan medij, odlučio sam da lik razvijam i u tom smeru. U tom trenutku nisam bio svestan koliki tačno uticaj je to imalo na društvene medije kod nas, s obzirom da su u tom trenutku kod nas još uvek bili korišćeni uglavnom za zabavu pojedinaca. Ali pretpostavio sam da se dešava nešto bitno čim se Mileva po broju onih koji je prate svrstala u top tri na Balkanu. Kasnije su tek brojke pokazale koliki je influks novih naloga na Twitteru izazvalo Milevino pojavljivanje na društevnim mrežama. Pretpostavljam da je to imalo ogroman uticaj, jer nikada pre toga tradicionalni mediji nisu izveštavali o nekom anonimnom čoveku (a kamoli virtuelnom) na način kao da je u pitanju formirana javna ličnost, čiji se stavovi vrednuju. Danas su te brojke preogromne i još uvek rastu, tako da je u ovom trenutku reč o zajednici od blizu pola miliona ljudi, pomoću kojih imam mogućnost da plasiram informaciju koju može da vidi i do 20 miliona pojedinaca. Samim tim, mislim da Pokojna Mileva jeste uzdrmala i digitalno i medijsko tržište kod nas i to na više nivoa: fantastičan je pokazatelj da je svako od nas medij za sebe i da svaki pojedinac ima prava da kaže šta ima. To naravno ne garantuje da će vas ljudi slušati, jer i to treba znati.
Možda odelo ne čini čoveka, ali profil na društvenoj mreži ga, definitivno, čini. Kako izgraditi i održati lični brend na Internetu?
Ovo zvuči daleko lakše nego što zapravo jeste. Sve zavisi od sadržaja, da ne kažem “proizvoda”, koji nudite publici, odnosno tržištu. “Content is king” – sadržaj je najvažniji i ako tu pogrešite, neće vam pomoći nijedna marketinška kampanja, niti trik! Vaš proizvod definiše i vašu ciljnu grupu, ali i način na koji ćete ga najbolje ponuditi. Ono što mislim da je gotovo podjednako važno jeste da budete iskreni i dosledni onome što promovišete jer su ljudi užasno osetljivi na laž i ne praštaju ako im nešto podvalite. Ja sam imao stotine, u materijalnom smislu, vrlo ozbiljnih ponuda da eksploatišem Milevu, ali nikada nisam prihvatio ni jednu zbog koje bi se doveo u pitanje Milevin imidž “moralnog stuba društva”, što je u ovom slučaju moj “proizvod” koji sam ponudio ljudima. Mislim da je to jedan od ključnih razloga zašto je Mileva uspela i zašto i dalje opstaje u ovom društvu koje se inače brzo zasiti svega.
Imamo li prava da pravimo greške na društvenim mrežama i na osnovu čega donosimo sud o drugima?
Društvene mreže se apsolutno ne razlikuju od tzv. stvarnog života. Sve je isto, jedino je mehanizam komunikacije drugačiji. Koliko se i pismo koje smo nekada slali razlikovalo od usmene reči, tako se i poruka koju šaljemo preko digitalnih kanala komunikacije razlikuje od usmene reči. Dakle, usmeno ne govorimo isto kao što pišemo na Twitteru i obrnuto, ali u oba slučaja pokušavamo da pronađemo najbolji način da sagovorniku prenesemo poruku koju želimo. Postoji hiljadu načina da kažemo istu stvar, ponekad i jedan zarez promeni suštinu rečenog, i zato je vrlo bitno naučiti da komuniciramo. A to podrazumeva i slušanje sagovornika, što malo ko danas radi i u stvarnom živou, a još manje na društvenim mrežama.
Da se vratim na samo pitanje, društvene mreže su samo jedna od manifestacija naših života i samim tim grešimo koliko i u životu, procenjujemo druge na osnovu sebe, ali i toga što nam kažu o sebi. Bitna razlika je što je digitalna komunikacija permanentna, ona ostaje iza nas. To postaje greška sa kojom ćemo uvek živeti jer ako je mi i zaboravimo, drugi svakako neće. Zato je bitno da naučimo da pravilno komuniciramo i umanjimo verovatnoću od grešaka koje nam mogu izmeniti posao ili privatni život.
Izgradnja ličnog brenda na internetu će biti jedna od tema kurseva u okviru DCI. Koje teme i predavače možemo da očekuju na kursevima Instituta? Na koji način su koncipirani kursevi i kome su namenjeni?
Digtal Communications Institute razvija nekoliko programa koji će se između ostalog baviti i digitalnim brendingom. Naši programi su namenjeni onim poslovnim profilima koji se najviše bave marketingom, ali i generacijama koje tek dolaze, generacijama koje su se rodile sa digitalom, žive digital i dišu digital. To su digitalni urođenici, kojima je sasvim prirodan ovaj pravac u kom nas vodi digitalna revolucija. Čitav koncept je zasnovan na samom odabiru predavača koji su najbolji praktičari na polju o kome će predavati. To su ljudi koji iza sebe imaju zavidne rezultate na terenu, koji poznaju i metodologiju i teoriju, ali i psihologiju ciljne grupe.
DCI je definitivno nešto novo i drugačije. Na koji način će Institut pomeriti granice digitala u Srbiji i pokrenuti digitalnu revoluciju?
Digitalna era je počela i tu nema više povratka. Mi se nikada nećemo vratiti na papir i olovku i to moramo prihvatiti. Ono što Institut želi da nauči ljude jeste da iz toga možemo izvući mnoštvo zaista sjajnih prednosti koje ovo digitalno vreme nosi sa sobom. A u tome nam najbolje mogu pomoći ljudi koji su u praksi probali i testirali digital dok je još bio u povoju, ljudi koji su ga i razvijali, uporedo razvijajući i sebe. To je od krucijalnog značaja jer je danas samo znanje besplatno i zaista vas od njega deli samo jedan klik na Google-u. Ono što ne možete naći nigde, to su lična iskustva koja su pomogla da DCI razvije metodologiju koja će vam omogućiti da bez obzira u kom pravcu nas odvede ova digitalna revolucija, uvek budete u toku jer imate znanje kako da sve što je novo, lako pretočite u praksu i svoju korist.
Gde je tržište digitalnih komunikacija u Srbiji u odnosu na region i svet? Zašto nam je toliko teško da „uplovimo“ u nove tehnologije i prihvatimo izazove?
Moram da priznam da pomalo kaskamo za svetom. Ali ne previše, tu smo i idemo u pravom smeru. Mi smo nacija kojoj se kroz vekove uvek nešto nametalo i mi smo otpor razvili u jednu fantastično tvrdu karakternu osobinu na nivou celog naroda. Mi ne želimo da prihvatimo ništa što je novo jer smo toliko puta bili izigrani kroz istoriju. Ali vremenom, dobro procenimo šta nam je u interesu i na kraju oberučke prigrlimo ono što želimo. Možda i čvršće nego neki drugi. Lepota digitalne revolucije je što se ona istovremeno dešava u čitavom svetu, kao nekakav umetnički pokret u kom gomila umetnika raštrkana po celom svetu mašta isti stil i slika istu sliku. Ovo nije i ne može biti kao industrijska revolucija na koju smo mi čekali 50 godina. Ovo se i nama dešava i nije pred vratima, prešlo je prag.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
