Marketing mreža i Xiaomi uradili su seriju intervjua sa predstavnicima kompanija i agencija u Srbiji na brojne teme iz struke. Između ostalo, sa našim sagovornicima pričali smo o tome kako nastaju remek-dela i ko ih stvara, šta je potrebno za više od remek-dela, ali smo pričali i o uspesima i trendovima na tržištu. Naš sagovornik ovoga puta bio je Marko Marjanović, Digital & Creative Head, Ovation BBDO. Profesionalne fotografije urađene su sa Xiaomi 13 serijom telefona, koji su lansirani pod sloganom „Za više od remek-dela“.
Šta je, po Vašem mišljenju, potrebno za više od remek-dela?
Za više od remek-dela mislim da je potreban tajming, zato što živimo u svetu u kojem svi prave sadržaj. Preplavljeni smo svim tim – pieces of content idejama. Sve je manje toga vanvremenskog. Tako da ako gađamo tajming našeg remek-dela, on može postati više od remek-dela, jer u pravom trenutku sve postoje još bolje i još jače.
Kako nastaju remek-dela i ko ih stvara?
Mnogo ljudi radi mnogo stvari i onda kada neko to pogleda kaže: „Kako je ovo lako ispalo. Kako nekome to dolazi prirodno. I kako lako samo stvara remek-dela.“ Tako nastaju remek-dela. Mislim da svako može da napravi remek-delo i da ako mu je cilj samo da proizvede nešto sa čim je ta osoba zadovoljna, onda ima šanse da bude remek-delo.
Potrošač danas od brenda očekuje da u komunikaciji bude autentičan, a poruke personalizovane. Šta to konkretno znači? Da li je realno da brend kreira više hiljada ili miliona različitih, personalizovanih poruka tokom jedne kampanje?
Mislim da potrošač ne očekuje ništa od brenda. On očekuje da ode na internet i da se lepo provede, a da je na brendu da privuče pažnju toga potrošača. Zavisi od poruke koju šalje i šta je zapravo cilj komunikacije brenda, od toga zavisi da li je potrebno da poruka bude personalizovana ili ne. Zavisi koliko je svaki potrošača različit. Bije nas priča da smo svi posebne pahuljice i da je svima potrebna neka personalizacija do kraja. Ali možda ipak postoje neka pravila, da se mnogo više ljudi oseti da pričamo o njima baš u tim porukama, a koje su nazovi personalizovane.
Kakvo nam digitalno iskustvo brendovi u Srbiji danas kreiraju?
Brendovi u Srbiji se trude. Ja ću biti optimista i reći – sve bolje i bolje. Mislim da što bude više vremena prolazilo i što se više brendova opusti u komunikaciji na digitalu, na društvenim mrežama, da bude više kao osoba, onda će i to iskustvo svima biti bolje, i brendovima i potrošačima.
Kako da brendovi budu više – human, emotional i engaging?
Predlažem brendovima da odu na neki sajt, na primer ChatGPT AI, da ukucaju, kako da budem more human and more engaging, možda nam veštačka inteligencija kaže bolje od nas samih.
Kako se izboriti sa cancel kulturom?
Ta strašna reč – cancel kultura. Moje mišljenje je da to u Srbiji ne postoji i da niko u Srbiji nikad nije cancel-ovan. I pitanje je da li će biti. Mislim da kao kada se priča o cenzuri, da je veći strah od auto cenzure. Tako da baš mislim da je veći strah svima od tog auto cancel-a. Mi sami sebe cancel-ujemo, pre nego što nešto kažemo, jer nikada, nikada u istoriji čovečanstva nije postojao vremenski period kada nešto možeš da kažeš bez posledica. Samo sada to ima naziv i to je ta cancel kultura. I moja poruka svima je da par ljutih tvitova nisu PR kriza i nije poziv na cancel. Tako da se ne ložimo. Eto.
Video intervju pogledajte na linku ispod:
Loading...
