Na listi medija koje stanovnici Srbije svakodnevno koriste radio se nalazi na trećem mestu, posle interneta i televizije. Najstariji elektronski masovni medij, prema rezultatu nedavne ankete (6.600 onlajn ispitanika), koristi njih 32 odsto. I to nekoliko puta u toku dana, predočeno je nedavno na konferenciji „Digitalni dan”.
Istraživanje (sprovedeno od 30. aprila do 10. maja na 12 domaćih portala) skiciralo je naviku korišćenja medija. Šampion je internet, sledi TV, radio pa štampa. Time se nametnulo pitanje da li se uređaju, čijem je stvaranju doprineo i naš Nikola Tesla, bliži kraj ili se njegov novi oblik nazire u budućnosti.
Gorica Nešović, voditeljka „Buđenja” na Radio Beogradu, smatra da se radio sluša. – Radio je i dalje najbrži i najdostupniji. Nema kuće koja nema tranzistor. O mobilnim telefonima da ne pričam. Tokom „Buđenja”, od ranog jutra dobijamo es-em-esove, poruke na „Fejsbuku”, elektronsku poštu kojima slušaoci javljaju da su u prevozu (preko mobilnih), na terasi, u bašti, u štali, na ulici… Tu su i vozači automobila – nabraja Gorica Nešović i konstatuje da radio omogućava najveću mobilnost korisnika i da ne zahteva pažnju kao vizuelni mediji. – Uz radio može da se radi svaki drugi posao – smatra voditeljka.
Donekle sličan stav ima Igor Brakus, voditelj emisije „Brakus od 3 do 5” na Radiju B92. Voditelj zabavnog programa ističe da ljudi generalno ponekad žele da pobegnu od TV-a. – Prosečnom slušaocu radija danas gotovo ništa, sem muzike, nije preterano interesantno, što se odražava na manjak kvalitetnih autora voditelja, pa samim tim postoji deficit dobrih autorskih programa – ukazuje Brakus.
Na pitanje ko su danas slušaoci, Zoran Modli, doajen radija, kaže: – Posledica ogromne disperzije radija duž nebrojnih frekvencija jeste formatiranje radio-programa: okretanje određenoj populaciji „gađanjem” sadržaja kako bi je vezali za sebe. Ti sadržaji su samo muzički. Žele da šarmiraju adolescente i mlađe punoletnike, pa je nivo komunikacije sa slušaocima elementaran i udvorički. Potcenjuje se publika koja je spremna za veće izazove – smatra Modli, i otkriva da radio sluša 24 sata i da ima po jedan aparat u svakom kutku stana.
S druge strane, Modli zaključuje da bi danas pre moglo da se kaže da se radio samo osluškuje. Prevlast interneta naši sagovornici potvrđuju i ne bune se. Uvereni su da je transformacija radija u toku. Pitanje je samo ka kojoj formi.
Gorica Nešović je koncizna: – Postoje internet radio-stanice. To je budućnost i kod nas, a u svetu su one odavno zaživele. Mi kaskamo, naravno, jer ne postoji tehnička podrška za tako nešto, ali doći će valjda i to na red. Širina interneta, prema Modlijevom mišljenju, ima i pozitivnu i negativnu stranu. Pozitivna strana je to što internet nudi mogućnost okupljanja ljudi, ali ne treba zanemariti ni to što njegova širina često utiče na razbijanje fokusa kod ljudi.
– Ako niste dovoljno samodisciplinovani da se usredsredite na bitnu informaciju, teško je. Sve ključa od besomučnog marketinga i buke. Bizarnosti su najgledanije („Jutjub”), skarednosti najčitanije (društvene mreže). Ali, demokratičnost interneta dopušta promociju i razmenu divnih ideja, rađanje hiljada radio-stanica koje postoje samo na vebu, daje šansu stidljivima i društveno neprilagođenima da zablistaju u okruženju u kojem mogu da se opuste – smatra Modli i sumira da je besmisleno stavljati znak jednakosti između dominacije interneta i sumraka elektronskih medija: – Radio i TV su se odavno preselili u sajber-prostor, samo neki to još nisu primetili – ističe Modli.
Autor: A. Cvetićanin
Izvor: Politika
Loading...
