Kako će se novinari izboriti s Tviterom?

Kompetentna živa reč i dalje je nezamenljiva, a informacije sa društvenih mreža moraju se proveriti i novinarski obraditi. Vest je ono što neko pokušava da sakrije, sve ostalo je reklama – glasi jedan novinarski moto. Zato su, valjda, novinari nepoverljivi prema društvenim mrežama, što pokazuje istraživanje Fakulteta političkih nauka. Od 260 ispitanih novinara iz cele Srbije više od polovine kao izvor informacija i dalje koristi ljude koji su kompetentni da govore, dok internet koristi samo petina. Novinari najviše veruju zvaničnim sajtovima i vestima globalnih medijskih kuća a četvrtina informacija prikuplja se sa socijalnih mreža.
Poznato je da pojedini sagovornici, a naročito političari, „beže” od novinara, a onda na Fejsbuku ili Tviteru napišu ono što njima odgovara. Tako izbegavaju neprijatna novinarska pitanja i potpitanja, vodeći se idejom da su moderni i otvoreni. A novinari ostaju uskraćeni za punu informaciju koja je značajna za građane.
Istina je i da ponekad na internetu osvane i neka zanimljiva informacija. Tako je Mlađan Dinkić, lider URS-a, na svom Tviter profilu napisao da Velimir Ilić, lider NS-a, neće biti ministar poljoprivrede. Ilić je odgovorio da ne zna ko je ovlastio Dinkića da deli resore i zapitao se da li to predsednik URS-a pravi neku svoju vladu.
Tviter akcija Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima Moja Evropa pokazala se kao korisna, a odabrana je kao primer uspešnog projekta iz Srbije i predstavljena u izveštaju OEBS-a. Projekat, koji je prikupio oko 3.000 tvitova s fokusom na teme procesa evropskih integracija, prikazan je kao primer iz Srbije kako se korišćenjem društvenih mreža može unaprediti komunikacija lokalnih vlasti i građana.
Milan Božić, profesor Matematičkog fakulteta, iz SNS-a, kaže da su društvene mreže pre petnaestak godina počele da osvajaju prostor donoseći nešto novo, kao što je i štampa promenila neke odnose, a posle toga elektronski mediji. „Na Fejsbuku se može opširno debatovati, dok na Tviteru postoji ograničenje od 144 slovna znaka za kratku, duhovitu, pametnu ili zlobnu poruku. „Tviter je u trendu zbog sažetosti, i vole ga političari i kod nas i u svetu. „Njujork tajms” je pun prepisa sa Tvitera. Pitanje je da li to pišu političari ili njihovi timovi. To jeste na neki način borba protiv javnosti i pitanje je kako će novinari izaći na kraj s tim.”
Božić kaže da političari i u svetu izbegavaju javnost i neće da odgovaraju na nezgodna pitanja. „Novinari treba da ih stisnu zbog javnosti. Ali, i Mardok je činio krivična dela, zbog čega je ukinut lanac tabloida, što je ukidanje slobodne reči. Da mnogi hoće da se sklone od javnosti pokazuje i domaći zakon o medijima, koji nije promenjen niti ukinut.”
Miloš Đajić, iz Centra modernih veština, misli da je u redu to što se političari obraćaju preko društvenih mreža. „Internet služi tome da se komunicira bez posrednika. A uloga medija jeste da to prate i postavljaju potpitanja. Ako novinar postavi pitanje a političar ne odgovori, to će se videti. Komunikacije na društvenim mrežama biće sve više. Setimo se slovenačkih i hrvatskih ministara koji su se preko Tvitera sporili oko državnih granica. Na to će se navići i političari i odgovaraće i na škakljiva pitanja. To je proces koji je nezaustavljiv, a političari još nisu shvatili odgovornost i značaj, niti brojnost onih koji to čitaju.”
Zoran Panović, glavni urednik lista „Danas”, kaže da novinari mogu da se ljute ali da su nove tehnologije tu. „Tviter je u ekspanziji i moramo da se priviknemo na njega. Štampani mediji ne mogu da dobiju bitku u brzini sa Fejsbukom ili Tviterom ali imaju analitičke tekstove. Ono što političari govore najviše ostaje u štampanim medijima i zato i govore za ozbiljne listove. Tviter je više za doskočice i sitne pakosti, pa se mogu napraviti problemi koji dovode do demantija. Nisam protiv novih tehnologija, one demokratizuju prostor, ali dnevne novine i nekoliko magazina daju politički ton jednom društvu.”
Dragan Varagić, onlajn pi-ar konsultant, kaže da je Tviter najbrži način da se dođe do informacije, ali da novinari moraju informaciju proveriti i novinarski obraditi. „Tviter nije izvor informacija, to je kanal komunikacije. Novinari ne treba da dođu u situaciju da budu pres služba političara koji se oglašavaju na Fejsbuku ili Tviteru. Političari koriste Tviter i zato što su na njemu novinari.”