Odgovorna urednica magazina „Moja lepa bašta“ (http://moja.lisa.rs/moja-lepa-basta) i „Burda Style“ i zamenica urednika magazina „Lisa“ (http://www.lisa.rs) Marija Jakob specijalno za Marketing mrežu govori na koji način se štampa može prilagoditi novim tehnologijama, kako naplatiti sadržaj na Internetu, ali i da li je rešenje specijalizacija sadržaja u medijima i njihovo regionalno umrežavanje.
Kako ocenjujete stranje na tržištu štampanih medija u Srbiji? Da li je, po Vašem mišljenju, kriza zaista najviše pogodila štampane medije?
Činjenica je da kriza nije pogodila samo štampane medije. Naravno oni su je najviše osetili, pre svega, zato što danas nije neophodno imati štampano izdanje u rukama. To je više stvar luksuza ili želje. Kriza je pogodila i televiziju i radio, sa one komercijalne strane, u smislu manje prodatog oglasnog prostora. Sve se nekako usitnilo, a ista situacija je i novinama. Oni koji su nekada uzimali celu stranu, sada uzimaju pola, četvrtinu ili se uopšte ne oglašavaju. Međutim, štampa će svakako opstati, jer mnogi ne žele da je se odreknu.
Imam podatak da Adria Media Zagreb radi na pokretanju portala na kome će se naplaćivati sadržaj. Na koji način se štampani mediji mogu prilagoditi razvoju tehnologije? Da li je naplata sadržaja na Internetu jedino rešenje za štampane medije?
Ne zaboravimo da je ovo Srbija i da ovde još uvek veliki broj ljudi nije kompjuterski pismeno, a da ne pričamo o Internetu. Čak i oni koji imaju Internet nisu sigurni da li će uvek imati vezu. Sadržaj na Internetu je dobar za one koji stalno putuju ili žive u inostranstvu. Ipak smatram da Internet neće dovesti do nestanka štampe. A što se tiče naplate sadržaja, sve će se to regulisati vremenom. Već sada postoje veb stranice koje su veoma posećene i koje mogu da naplate svoj sadržaj ili oglasni prostor.
Mediji u svetu sve se više okreću specijalizaciji sadržaja. Da li je to rešenje i za malo medijsko tržište u Srbiji i kako biti drugačiji među sličnima?
Interesantan je taj pristup o specijalizaciji sadržaja. Svojevremeno, bilo je reči o tome kako će se televizijski kanali specijalizovati, odnosno neki će prikazivati samo filmove, sport, zabavni program ili samo informativan program. To se do danas nije desilo. Očigledno je da je to dobra zamisao, ali je nemoguće realizovati.
Magazini koji su specijalizovani, kao što je „Moja lepa bašta“ ili „Moj stan“, imaju svoje verne čitaoce, koji redovno kupuju i čitaju ove magazine. Međutim, ima i onih koji žele da kupe magazine koji će čitati cela porodica, kao što je npr. „Lisa“. Smatram da specijalozovane listove ne kupuju samo oni koji se bave određenom oblašću, već svi oni koje taj sadržaj zanima. Najvažnije je da pišete ono što čitaoce zanima, kao i da im ne „servirate“ gluposti ili neproverene informacije. Čitaoce treba poštovati! To je pravi „recept“ za uspeh.
U kojoj meri umrežavanje medija i regionalizacija tržišta može doprineti opstanku štampe?
Regionalno povezivanje medija može samo da doprinese da mediji jedni drugima pomažu, manje ili više. Međutim, na ovaj način mogu da se organizuju čak iako nisu pravno povezani, u smislu da nekoliko časopisa pripadaju određenog grupi, kao što je „Adria Media“.
Budući da „Adria Media“ izdaje različite časopise, namenjene različitim ciljnim grupama, u kojoj vrsti časopisa vidite prostor za rast u 2012. godini?
Magazini „Lisa“, „Moja lepa bašta“, „Moj stan“ pokazali su rast, što je čudno, s obzirom da je kriza. Mislim da smo mi samo „uboli“ ono što čitaoci žele, a to je da im pomažemo. Naši časopisi su neka vrsta servisa, a to je ono što je danas neophodno. Ne možete da pišete samo o tome ko je ko, šta je uradio, nego nekada morate da ponudite i neke konkretne savete ili date primere. To možda nije dovoljno da reši nečije probleme, ali ih makar navedete da razmišljaju o tome.
U prošloj godini smo napravili već veliki zaokret sa novim časopisima kao što su „Bakini recepti“ i „Lepši dom“, tako da nisam sigurna da li ćemo pokretati nove, ali ćemo se svakako truditi da razvijamo već postojeće, da uvedemo nove rubrike, sadržaje, kao i da radimo na razvoju portala pojedinačnih časopisa.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
