Nove tehnologije u vidu mobilnih telefona ili tabliet računara povećavaju potrebu javnosti za vestima što jeste prilika koju tradicionalni mediji treba da iskoriste, pokazuje nedavno objavljena studija Pew istraživačkog centra iz SAD.
To što je tehnologija svuda oko nas može i treba da znači i sveprisutnost novinskih sajtova jer je, na primer, 27 odsto ispitanika kazalo da se informiše na stranama tradicionalnih medija, ali putem pametnih telefona i tableta. Ovaj zaključak godišnjeg izveštaja Projekta za izuzetnost u novinarstvu Pew centra takođe pokazuje i da zaljubljenici u IT nisu prestali da čitaju štampu, samo što to sve češće čine sa smartfona. „Razvoj mobilne telefonije povećava konzumiranje vesti, jača poziciju tradicionalnih medija i čak i želju za dužim formama”, kaže se u istraživanju centra.
Psiholog medija Prvoslav Plavšić slaže se sa tim da nova tehnologija može pomoći starim medijima da opstanu. „Ni do sada novi mediji nisu „ukinuli” stare, setimo se radija i televizije u odnosu na novine i film, nego su ih čak unapredili, svakako u drugačijoj preraspodeli uloga i funkcija“, kaže Plavšić.
Broj poseta sajtovima s vestima 2011. je bio veći za 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu, tvrdi Pew centar. „Potražnja za konvencionalnim novinarstvom opstaje i na neki način čak i raste”, objasnio je Tom Rozenstil, direktor Projekta za izuzetnost u novinarstvu pri Pew centru. „Vesti postaju sve važniji i prodirući deo ljudskih života.”
Dr Dragana Jovanović, docent na Fakultetu za kulturu i medije, kaže da su za medije opasniji ekonomska kriza, ukrupnjavanje medija, monopoli na tržištu i infotejnment nego internet. „Reč je o tranziciji tradicionalnih medija na nove tehnologije“, smatra Jovanovićeva. Ona kaže da kada ljudi danas propituju opstanak štampe i TV, to više rade zbog žala za davnim vremenim nego na osnovu utemeljenog straha.
„U novinama na internetu sve je isto kao i na papiru, samo što u njih ništa ne možete da zavijete“, dodaje kroz smeh naša sagovornica.
Istraživanje se pozabavilo i popularnošću društvenih mreža i njihovim uticajem na posetu informativnih sajtova. Pokazalo se da korisnici Facebooka i Twittera u velikoj meri svojim prijateljima preporučuju medijske tekstove, ali da i dalje najveći broj surfera više veruje proverenim medijima nego preporukama onlajn poznanika. „Facebook i Twitter su sada staze ka vestima, ali njihova uloga verovatno nije toliko velika koliko se pretpostavljalo”, dodao je Rozenstil. Zaključak istraživanja je da mreže jesu dodatni, ali ne i jedini izvor informisanja jer i korisnici najviših tehnologija pre odu direktno na sajt NY Timesa, Washington Posta ili CNN-a, nego što čekaju predloge na Facebooku.
A mogu li štampa i elektronski mediji da iskoriste sklonost korisnika socijalnih mreža za deljenjem sadržaja? „Društvene mreže mogu da povećaju zainteresovanost za novinski sajt, ali vi na Facebooku možete da pročitate vest a da uopšte ne odete na strane medija koji je napravio tu vest“ objašnjava Jovanovićeva. „Svi sada preuzimaju medijsku ulogu. Imamo blogove, vesti na Googleu i Yahoou. Svi oni preuzimaju vesti sa medija, postave ih i korisnik ne mora na izvorni sajt. To je opasnost.“
Da su IT kompanije duboko zagazile u informativni sektor pokazuje to da su Microsoft, Google, Facebook, AOL i Yahooprošle godine zaradili 68 odsto prihoda od ukupnog oglašavanja na internetu i time, po oceni Rozenstila, pobedili sedmu sili na njenoj teritoriji. Mogu li štampa i elektronski mediji priključeni na internet da okrenu stvar u svoju korist? Kako mediji opstaju u doba kada svi proizvode i dele „vesti”?
„Linkovi su moćni „pipci” koji nas vode u svim pravcima, ali neophodno je, od malih nogu, razvijati kultivisanost i selektivnost kod ljudi da bismo što više dobili, a što manje se „gušili” u ovoj novoj situaciji“, zaključuje Plavšić.
Izvor: Politika
Loading...
