Bio sam i ja mlad, nije to bilo baš tako davno, baki sine. A i dalje sam mlad duhom. Ne možeš baš da tek tako da zaboraviš kakav si bio kad si bio klinja, tebreks. Gluvario sam i ja po kraju, startovali su i nas cajkani bez razloga. Klinjama samo treba da pokažeš da nisi neki smarač i da ih kontaš, kapiš? Da umeš da se ponašaš laganeze.
Često imam osećaj da advertajzeri, kada se u kampanjama obraćaju tom nekom projektovanom „prosečnom Srbinu“ ili što bi se reklo – čoveku iz naroda, ne uspevaju da sakriju potcenjivački odnos prema zamišljenom average Milutinu. Možda je to ponekad i nesvesno, ali banalizovanje i nedovljno ozbiljno shvatanje čitave ciljne grupe ponekad ume i te kako da provejava iz mnogih kampanja. No, to je tema za neki drugi tekst.
Slična stvar dešava i sa drugom ciljnom grupom – studentima, srednjoškolcima i još mlađim tinejdžerima. S tim što je specifičnost ove publike to što će oni vrlo često, bez ikakvog ustručavanja, otvoreno pokazati da vaš ton njima deluje smešno.
Pre nego što uopšte progovori jezikom mladih, svaki brend treba da razmotri da li uopšte to treba da radi, da li mu priliči. Baš dobro da razmisli.
Postoje, naravno, i brendovi brendovi koji su praktično u obavezi da se obrate tinejdžerima jezikom koji će njima biti blizak. I tu je potrebno biti posebno oprezan. Klinci se menjaju – naše navike iz tog doba nisu baš identične kao navike današnjih klinaca. O jeziku da ne pričamo. Čak i ako mislite da ste u potpunosti u toku sa tim, nemojte se ustručavati da proverite za svaki slučaj. Tri puta. Jer žargonski jezik je uvek evoluirao velikom brzinom, a mi matori sada i nemamo baš toliko vremena da ispratimo svaku promenu.
Čak i kada ne upotrebite nijednu zastarelu reč, reakcija može biti poprilično negativna. Zato što u nekim slučajevima pojedine poruke jednostavno mogu da zvuče usiljeno, deplasirano, nametljivo, kao dosadni ćale koji misli da zna kako biti kul. Ili kao Stiv Bušemi u seriji „30 Rock“. To nije uvek lako prepoznati, kao što nije lako prepoznati ni pravu priliku, način i vreme za upad na njihovu žurku. Ali može da se nauči, što kroz greške (insipracija za ovaj tekst mi nije baš pala sa neba), što kroz, pazite sada – lurkovanje.
Našu generaciju zbog svog pristupa i ponašanja na internetu nazivaju lurkerima. Koliko god da smo se svi vrlo lako navikli i navukli na društvene mreže (pa čak i naši roditelji), mi smo i dalje u poređenju sa današnjom decom dosta povučeniji. Oni su u svom online nastupu mnogo ekstrovertniji i u mnogo većoj meri su kreatori sadržaja. Tako da, zapravo, možemo ponešto i da naučimo jednostavnim posmatranjem.
I jednog lepog dana, ima da savladamo čak i one njihove čudne viceve sa slikama.
Autor teksta: Mirko Masnikosa, Copywriter, Ovation BBDO
Loading...
