Sezona darivanja je i prilika da se okupimo i odmorimo. Pažnja koju pružamo jedni drugima vrednija je od pregršt poklona ispod jelke. Ali dok razmišljate šta da poklonite deci za Novu godinu, ne možete a da ne zamislite puno paketića i Deda Mraza, što je asocijacija koju svi nosimo još od detinjstva.
Priča o Deda Mrazu ide lepo uz priču o tome kako štitimo decu u oglašavanju – i to uz drugu zabranu našeg zakona o oglašavanju koji kaže da se deca ne smeju direktno pozivati na kupovinu ili da traže od roditelja da im se nešto kupi. „Oglasna poruka ne sme da neposredno poziva decu ili maloletnike na kupovinu roba ili usluga ili da ih poziva da to zahtevaju od svojih roditelja“. Srećom po proizvođače i trgovine, ovih dana smo svi mi „Deda Mrazovi pomoćnici“ pa umesto njega pozivamo decu da pišu šta bi hteli ispod jelke.
Igračke su sigurno na tom spisku. Pre nego što kupimo previše poklona, predlažem vam da se zapitamo zajedno da li su igračke koje im kupujemo prava stvar. Industrija igračaka je ozbiljna industrija i praznične kupovine su zamajac za ekonomiju, ali deca su nam još veće blago.
Marija Montesori, jedna od prvih italijanskih doktorki, borac za ženska i dečja prava, po čijoj se revolucionarnoj obrazovnoj metodi danas podučava u mnogim obrazovnih institucijama širom sveta, tvrdila je da igračke zapravo nisu igračke, bar ne u onom smislu u kojem ih mi posmatramo. Igračke su umanjeni predmeti koji predstavljaju realan život i pomažu detetu da upozna i istraži svet oko sebe na bezbedan način, prilagođeno njegovom ritmu razvoja. Dete je čulni istraživač, i do 6. godine o svetu saznaje preko čula. Svakako da želimo da mu pružimo predmete koji su lepi i da mu omogućimo lepo okruženje. I svaki uzrast deteta podrazumeva različite stupnjeve razvoja mozga i različite saznajne potrebe. Vredi uložiti trud i razumeti koji to predmeti bude interesovanje i kvalitetno zaokupljuju pažnju deteta. Danas se popularno nazivaju »open-ended toys« one igračke koje nemaju definisanu namenu, već dete može da se igra sa njima na bezbroj načina, u zavisnosti od razvoja sopstvene mašte. To su npr. drvene kocke koje se mogu slagati na mnogo načina, figurice životinjica ili kućice za lutke.
Ali i ako kupite puno poklona, lepo ih upakujte, poželite jedni drugima srećnu Novu godinu i stavite ih ispod prave jelke. Ispunite želje, kupite ekološke jelke, zasadite drvo ili koristite jelke koje se mogu ponovo koristiti. Učinite neko dobro delo, darujte onima kojima je najpotrebnije. Ukrasite jelke sa svrhom. I uživajte u praznicima.
Jedan od najvažnijih društveno odgovornih projekata je ulaganje u najmlađe. Stručnjaci se slažu da je prvih 1000 dana presudno za čovekov život. Ako je to stvarno tačno, briga o deci mora doći visoko na listi prioriteta svih nas. Društvena odgovornost kompanija je danas deo poslovanja. U eri socijalnog konstruktivizma apsolutno prihvatljivo je juriti profit. Ali zamislite da možete da promenite svet i ostvarite još više profita tako što ćete uticati na odgajanje slobodnomislećih generacija. Mislite o tome.
Naša inicijativa Žute Patalone ima za cilj da skrene pažnju javnosti na teme značaja ranog detinjstva i da pokrene izučavanje koje će doneti konkretne smernice za odgoj deteta. Radimo na tome da osmislimo komercijalne platforme koje će tell & sell pričati priču o brendu ali i o tome kako taj brend pomaže najmlađima. To je zato što mi verujemo da jedino srećno detinjstvo može doneti boljitak čovečanstvu.
Za Marketing mrežu tekst napisala: Tijana Adamov Ignjatović, osnivač CSR Koncept Inkubatora Žute Patalone
Ovaj tekst je deo serijala o deci u advertajzingu. U ovim tekstovima pokušaću da nađem odgovor na pitanje da li su moćnija deca u advertisingu ili je advertising moćniji za decu? Da li zaista znamo šta je najbolje za decu? Da li možemo da promenimo svet na bolje ako obratimo pažnju na najmlađe? O svemu tome i još o nekim uvidima pratite i u narednim mesecima tekstovima pisanim specijalno za Marketing mrežu.
Loading...
