Vlasnik kompanije MC2, koja je sprovela brojne komunikacijske kampanje za političke stranke i komercijalne klijente u Srbiji, Ivan Milošević specijalno za Marketing mrežu govori da li stranke imaju poverenje u domaće agencije, iz kog razloga su političari kao klijenti slabije platežne moći, ali i kako izgraditi dobru reputaciju političara na Internetu.
Šta je to što je obeležilo poslovanje Vaše kompanije u proteklih deset godina i na koji način je MC2 doprineo razvoju marketinškog tržišta u Srbiji?
Na srpskom tržištu vlada izuzetna konkurencija i stalna borba za klijente. Agencije ističu različite komparativne prednosti kako bi privukle i zadržale klijente. Pozicija MC2 uvek je bila jasna – za naše klijente kreiramo specifične i kreativne komunikacijske kampanje koje su namenjene i napravljene za svakog klijenta pojedinačno. Nemamo gotova rešenja „za poneti“, svakom klijentu pristupamo temeljno i izuzetno smo posvećeni. Rezultat su posebne i prepoznatljive kampanje koje postižu efekte. Naš slogan – citat Vinstona Čerčila „Koliko god da je divna strategija, povremeno treba pogledati rezultate“ – na najbolji način opisuje našu tržišnu poziciju.
Kakva je vaša vizija za budućnost? Šta planirate da promenite, možda da uvedete neke novine u poslovanju i sl.?
Način komuniciranja se menja neprekidno. MC2 od prvog dana evoluira i prati trendove. PR kakav je danas, nije bio takav pre dve godine. U odnosu na 2001. godinu, kada je naša kompanija osnovana, posao se dramatično promenio. Došlo je do velike diferencijacije usluga, nastale su specijalizovane agencije za pojedine segmente posla. Trudimo se da ostanemo verni izvornim principima i orijentisani smo na strateške komunikacije i na non-consumer klijente. U budućnosti planiramo da se još više posvetimo “public awareness” kampanjama koje su usmerene na kreiranje javnog pritiska, sa ciljem da se utiče na donosioce odluka. Verujemo da je uz veću demokratizaciju društva ovo oblast koja će najviše prosperirati.
Jedna od oblasti kojom se bavi Vaša kompanija je i politički marketing i lobiranje. Izbori su pred nama. Kakvu predizbornu kampanju, po Vašem mišljenju, građani Srbije mogu da očekuju?
Živimo u vremenu tektonskih društvenih i političkih poremećaja na globalnom nivou. Kriza zapadne civilizacije, odnosno SAD i EU, direktno utiče na politički diskurs u Srbiji. Političke stranke kod nas danas imaju politički kompas koji se ponaša poludelo kao u Bermudskom trouglu. Evropska unija, dosadašnji „severni pol“ njihovih kompasa, prestaje da bude neupitna tačka za orijentaciju. Ući u predizbornu kampanju sa EU dogmom kao centralnim stubom svoje politike u trenutku dok u Atini gori deset zgrada, a Nemački političari predlažu Grčkoj da iznajmi ostrva Turskoj, deluje vrlo rizično. Čini mi se da su srpski političari inertni i nespremni na promenu, što će ih na kraju koštati dobrih izbornih rezultata. Zbog toga predviđam haotičnu kampanju, gde se brišu granice između saveznika i neprijatelja, stranke će maksimalno zbunjivati birače svojim izjavama, isti političari će izjavljivati potpuno suprotne stvari u razmaku od nekoliko sati, time stvarajući ogroman šum i neizvesnost. Na kraju, prevladaće političari koji budu uverili birače da oni zaista znaju kako da vladaju u haosu. Izjava jednog političara da zna rešenje za Kosovo, ali će ga reći tek kada dođe na vlast, predstavlja paradigmu svih predizbornih kampanja 2012. godine.
U kojoj meri, po Vašem mišljenju, domaće stranke imaju poverenja u agencije koje posluju u Srbiji? Da li se stranke više opredeljuju za neke strane marketinške agencije i zašto je to tako?
Krug ljudi koji se bave politikom u Beogradu nije veliki. Još je manji broj ljudi koji se bave komunikacijama i politikom. Zato je veoma teško zadržati poverljivost strateški bitnih informacija. Ceo grad u roku od nekoliko sati sazna da je neka stranka imala fokus grupe i šta su ključni rezultati. Moguće je da su neke stranke zbog toga odlučile da angažuju inostrane stručnjake. Međutim, praksa je pokazala da to ne donosi dobre rezultate. Kako neko može da napravi i sprovede političku kampanju ako nema iskustvo od 15-20 godina na terenu? Upečatljiv je primer jednog sela kraj Pančeva, gde svi imaju makedonska prezimena, a pobedio je kandidat sa najsnažnijom srpskom nacionalističkom retorikom, jer je shvatio da su birači Srbi koji su nekada davno došli iz Makedonije i smatraju se super-Srbima. Kako to može stranac da shvati i iskoristi u kampanji?
Da li su i iz kojih razloga, političari kao klijenti slabije platežne moći od privrednih klijenata?
Način finansiranja političkih kampanja je većini ljudi potpuno nepoznat. Opšte je uverenje da neki tajkun spremi nekoliko miliona eura, to donese predsedniku stranke, on podeli svojim saradnicima i tako se finansiraju predizborne aktivnosti. To je samo urbani mit koji nema dodirnih tačaka sa stvarnošću. Političke kampane se finansiraju „kapilarno“ – centrala da nalog svojim opštinskim odborima da prikupe određenu svotu za izbore. Što više sakupite, bolji ste predsednik opštinskog odbora i više ćete napredovati u stranačkoj hijerarhiji. Zato centralizovana stranačka predizborna kampanja postoji samo u domenu ideje, slogana, dizajna materijala, edukacije kandidata… Ali u pogledu finansiranja, a samim tim i plaćanja usluga agencijama, za nas nije dobro rešenje, jer ne postoji jedan klijent, sa jednim budžetom, nego stotinu klijenata sa svojim budžetima i separatnim interesima. Opštinski, pa čak i mesni odbori stranaka su međusobna konkurencija. Zbog svega navedenog, stranke nisu dobri klijenti za agencije i mi ne možemo ostvariti ekonomski profit. Politički profit jedini je koji agencije motiviše da rade za stranke.
Šta je potrebno za dobru političku kampanju? Smatrate li da je važno da političke partije vode podjednako kvalitetnu kampanju i u oflajn i u onlajn medijima?
Onlajn mediji su precenjeni po pitanju uticaja na ishod izbora. Nije Srbija, nas nekoliko stotina ili hiljada na Twitteru. Srbija je 2.5 miliona gledalaca Dnevnika 2 na RTS-u. Socijalni mediji dobiju moć jedino ako ih prenesu tradicionalni mediji. Ali to je samo način prenošenja poruke. Mnogo je bitniji sadržaj poruke. Klijente savetujemo da neguju svoj politički instinkt, da govore ono što misle, da budu konzistentni i jednostavni u komunikaciji. Dobra politička kampanja ima mnogo sastojaka, ali dva osnovna su: dobra stranačka infrastruktura i kvalitetan politički sadržaj koji se kroz tu infrastrukturu plasira. Jedno bez drugog ne znači ništa. Dva ekstremna primera za vaše čitaoce i tema za razmišljanje: Nova demokratija imala je 120 opštinskih odbora, ali nije imala nikakvu politiku i nestali su sa političke scene; Pokret snaga Srbije nije imao nikakvu infrastrukturu, istih 150 ljudi vozili su autobusima od grada do grada, plaćali im dnevnice i davali sendviče – PSS je stigao na danas nezamislivih 15%, ali je već posle mesec dana prestao da postoji, zbog poznatih zakonskih problema vlasnika stranke.
Sa stanovišta agencije, kako izgraditi dobru reputaciju političara ili stranke na Internetu i kako pronaći „virtualni“ glas?
Šta su zapravo izbori? To je dan u kojem političari prodaju svoje akcije investitorima – glasačima. Glasači poseduju specifičnu valutu, nazovimo je „jedan glas“, od koje imaju samo jedan komad i koju mogu da upotrebe samo svake četvrte godine. Oni investiraju u političku opciju za koju veruju da će njihov „jedan glas“ najviše oploditi i da će od toga najviše profitirati. Praktično, izbori su kao da ja pokušavam vas da ubedim da jedini novac koji imate date meni, jer će to posle izbora vredeti mnogo više – biće vam veća plata, vaša ćerka će se zaposliti, sin vam neće ići u rat, vaš otac će dobiti penziju, a majka operaciju kuka koja joj je neophodna itd. Političar koji hoće da pobedi, treba uspešno da ubedi svog „investitora“, i to koristeći bez razlike sve kanale komunikacije – od televizije, javnih nastupa, štampanih medija, pa do interneta. Dobra reputacija, dobar izgled, pametni govori, kvalitetni medijski nastupi… Sve se na kraju svodi na to da birač poveruje političaru da će mu, nakon što glasački listić ubaci u kutiju, život biti bolji ili bar da neće biti gori.
Autor: Ivana Parčetić
Loading...
