Već sama upotreba termina “kreativna industrija” suočava nas sa jednim zanimljivim paradoksom. Reč „industrija“ izaziva asocijacije na fabričke hale, pokretne trake, repetitivnost, produktivnost, radne uniforme, masovnu produkciju, standardizaciju.
Sa druge strane, pojam “kreativnost” po svojoj suštini pripada sasvim suprotnom kraju spektra. Slike i emocije koju budi ova reč dolaze iz neke drugačije realnosti. Asocira na nesputanost. Jedinstvenost. Slobodu i nestandardizovanost.
Upravo ovaj paradoks odlično odražava advertising, večito razapet između mišljenja koje prelazi sve granice konvencija i korporativnog sveta. Između traganja za nikada viđenim, koje ponekad može da bude i šokantno, i, sa druge strane- merljivim veličinama, istraživanjima, procentima, količinama, rezultatima.
Zato kreativnost u advertisingu ima pred sobom visoke zahteve. Nije svaka neobična, divlja, drugačija, nikada pre viđena ideja advertising ideja. Posebno, nije BIG ideja, sveti gral za kojim sve agencije ovog sveta neprekidno tragaju. Sve pobrojano su, ako se poslužimo jezikom logike, nužni, ali ne i dovoljni činioci. Pred advertising idejom se nalazi još jedan, možda najvažniji uslov koji mora da ispuni, a to je- da bude efikasna. Da “radi” i donosi rezultate, koji znače ispunjavanje definisanih ciljeva, bilo da je to rešavanje nekog konkrenog komunikacionog problema, kreiranje potražnje ili jednostavno podizanje svesti i skretanje pažnje.
Međutim, efikasnost u konktekstu advertisinga ima još jedan, manje spominjan aspekt. To je efikasnost u kreiranju ideja, zasnovana na veštini brzog i fokusiranog kreativog mišljenja. U ovoj vrsti efikasnosti krije se razlika između agencija u kojima se kreativnost drži zatvorena iza vrata kreativnog sektora i onih gde joj se dopušta da slobodno struji celom kompanijom. U ovoj veštini je razlika između ponekad mučnih višesatnih “kreativnih” sesija koje, posle dovoljno vremena provedenog u sali za sastanke, počinju da liče na ceđenje suve drenovine iz pesama o Kraljeviću Marku i lakog, zaigranog kreiranja ideja koje je to što i treba da bude – radost.
Postoji mnogo opštih i složenih teorija o kreativnosti i kreativcima, ali i veoma konkretne i jednostavne tehnike kreativnog mišljenja koje “rade” nezavisno od toga koliko i šta znate o tim teorijama. Efikasne kao što su i ideje koje nastaju uz njihovu pomoć.
Kako je vrednost iskustva veća od bilo kakvog teorijskog znanja, umesto da slušaju o efikasnom kreiranju ideja, posetioci Izazova 2017 imaće priliku da u seriji kratkih, interaktivnih radionica sa agencijom Scholz & Friends Beograd isprobaju neke od vrlo praktičnih, jednostavnih tehnika kreativnog mišljenja.
U skladu sa sloganom “Nemačka efikasnost, lokalna kreativnost”, osim što će u spontano okupljenim kreativim grupama učestvovati u stvaranju novih ideja, svi posetioci radionica će otići sa praktičnim poznavanjem neke od tehnika koju će moći da primenjuju u svom svakodnevnom poslu.
Na Jam session s Orkestrom ideja na forumu IZAZOV 2017 svi su dobrodošli. Od tehika koje ćemo isprobavati veliku korist imaju cele agencije i klijenti, jer pomažu lako i brzo rešavanje problema i drastično skraćuju vreme potrošeno na sastanke. Ponekad je dovoljno samo deset minuta da otkrijete sopstvene kreativne potencijale, ili dodate jednu novu veštinu u svoj već razigrani kreativni pogled na svet.
Za Marketing mrežu tekst napisala:
Svetlana Ćopić, kreativna direktorka agencije Scholz&Friends Beograd
Loading...
