Internet domen je deo web i e-mail adrese, on ih određuje i kroz njih definiše nečiji identitet na Internetu, ali predstavlja i odrednicu prisustva na nekom tržištu. U Srbiji je još uvek „moda“ da imate sajt na .com domenu, iako već godinama unazad Google pri pretrazi daje prednost sajtovima na nacionalnim internet domenima. Pored toga, iako bi web sajt danas trebao da bude „polazna tačka“ online komunikacije u vezi svih proizvoda i usluga, neretko zaboravimo na web prezentaciju čim je postavimo na Internet.
Kada govorimo o web sajtovima, svi oni sadrže tri osnovna elementa: sadržaj, dizajn i tehnologiju. Sajt mora da ima kvalitetan sadržaj, tj. koristan i zanimljiv za željenu ciljnu grupu posetilaca, da ostavlja željeni utisak – da ima kvalitetan vizuelni identitet, i da je funkcionalan, odnosno kvalitetno programiran. Naručioci sajtova treba da zapamte tri ključne skraćenice koje opisuju sadržaj, dizajn i programiranje savremenih sajtova: SEO, RWD i CMS. SEO (Search Engine Optimization) se najviše zasniva na optimizaciji sadržaja sajta, kroz profesionalno napisane tekstove koji sadrže bitne klјučne reči. RWD (Responsive Web Design) je dizajn koji se prilagođava širini i načinu prikaza sajta na desktop i tablet računarima i smart telefonima. CMS (Content Management System) je sistem za upravlјanje sadržajem sajta, može da bude baziran na open source, custom i drugim rešenjima, što zavisi od potreba i mogućnosti naručioca.
„Preduslov uspešnog internet sajta je da potencijalni posetioci lako i brzo mogu da saznaju internet adresu sajta, a kad ga posete da lako i brzo dolaze do željenih informacija tokom kretanja po njemu. Poželjno je da posetioci ponovo dolaze na sajt i drugima preporučuju da ga posete, a da vlasnik sajta dobija željene povratne informacije o posetama kroz alate za web analitiku. Naravno, na kraju je presudno da vlasnik sajta ima željene poslovne ili druge efekte od svoje web prezentacije, kao što su promocija proizvoda ili usluga, prodaja ili internet uticaj koji time postiže“, rekao je za Marketing mrežu Lazar Bošković, vlasnik i kreativni direktor agencije AgitPROP. Po njegovim rečima, internet sajtovi domaćih firmi „boluju“ od nedostatka dobrog sadržaja. „Česti su loše napisani tekstovi, nepismeni na sve načine – stilski, pravopisno, gramatički i logički, pri tom i prekratki, nepotpuni i loše struktuirani. Samim tim, to je i loše SEO optimizovan sadržaj, a da zlo bude veće najčešće je to i neažuran sadržaj, na koji je zaboravljeno onog trenutka kad je sajt napravljen. Sa dizajnom je situacija takođe tragična, jer mnogi sajtovi nisu prilagođeni za mobilne uređaje, što Google od 21. aprila na određeni način ‘kažnjava’ slabijim rangiranjem u rezultatima pretrage“.
Danas, u vreme content marketinga i native advertisinga, dobro kreiran kompanijski sajt neophodni je medij za plasiranje tog sadržaja, čime se uspostavlja dugotrajna komunikacija sa potrošačima, a kroz njihovo poverenje i lojalnost na kraju se ostvare i dobri prodajni rezultati. Sopstveni sajt osnova je ozbiljnog internet prisustva, jer je on vlasništvo kompanije, njen sopstveni medij, koji potpuno kontroliše.
„Kompanijske strane na bilo kojoj društvenoj mreži su tuđe vlasništvo i njih u stvari kontroliše neko drugi, ko svakog trenutka može da promeni pravila ili čak potpuno ugasi tu internet lokaciju. Osnovni cilj kompanijskog internet nastupa je da dovodi posetioce na sopstveni sajt, a u tome društvene mreže mogu značajno da pomognu“, objasnio je Bošković.
Jelena Ožegović, saradnica za marketing i komunikacije u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) kaže za Marketing mrežu da građenje objedinjenog internet prisustva nije jednostran proces šerovanja linkova do vašeg sajta, uz povremeno plaćanje za bolju vidljivost na društvenim mrežama. Obrnut proces, u kom se na sajtu mogu videti i sadržaji sa društvenih mreža, u potpunosti će zaokružiti vaš onlajn identitet, poboljšati korisničko iskustvo i povećati broj fanova ili pratilaca. Ovde se ne misli na like, follow, share, tweet i ostale ikonice na sajtu, koje se podrazumevaju ako želite bar minimum interakcije sa posetiocima koji čitaju vaš sadržaj.
„Ogromni ‘Lajkujte nas na Facebooku!’ baner sa velikim ispruženim palcem koji se plavi i konstantno blinka, takođe neće doprineti da vam sajt bude ‘društveniji’. Međutim, Facebook box u kom se smenjuju najnoviji postovi sa vaše fan stranice – hoće. Isto je i sa Twitterom: kad se na sajtu vide najnoviji tvitovi u kojima odgovarate na pitanja, zahvaljujete na prisustvu nekom događaju ili pružate podršku korisnicima, to u velikoj meri čini vaš sajt, priču ili projekat društvenijim, relevantnijim i zanimljivijim. Embedovanje YouTube, Vine ili Vimeo video klipova, Slideshare prezentacija ili fotografija sa Pinterest-a i Instagrama na sajt, upravo je spontana i nenametljiva zamena za onaj ‘Lajkujte naaaas!’ baner“, objašnjava naša sagovornica.
Neki od domaćih sajtova na odličan način integrisali su sadržaje sa svojih društvenih mreža. Sajt webinarium.rs, na primer, sve webinare i video snimke vuče sa svog YouTube kanala, a slično radi i matematika.edu.rs. Zanimljiva kombinacija Vimeo video klipova, zajedno sa prikazivanjem postova sa Fejsbuk fan stranice, može se videti na parminuta.rs. Pošto se bave izradom i uramljivanjem Instagram fotografija, za trista.rs prirodno je što su na svojoj naslovnoj stranici ubacili komentare zadovoljnih korisnika ove društvene mreže. Sajt pcpress.rs dobro kombinuje sadržaje sa svojih Fejsbuk i Tviter naloga zajedno sa embedovanjem tvitova na ovom primeru.
Uzimajući u obzir današnji uticaj Interneta kao medija, web sajt bi trebao da igra ključnu ulogu u brendiranju i pozicioniranju kompanije na globalnom mreži. Kupci više nisu pasivni posmatrači, već aktivni učesnici u komunikaciji, a putem sajta, na kome ćete im ponuditi kompletnu informaciju o vama i vašim proizvodima ili uslugama, kroz jedinstvenu poruku i vizuelni identitet, povećavate prepoznatljivost kompanije i lojalnost kupca.
„Da bi se kompanija brendirala na nekom tržištu, ona mora da se približi svojim lokalnim korisnicima. Ona svoju uslugu mora lokalnom tržištu da ponudi na lokalnom jeziku i pismu, da se obrati porukama prilagođenim lokalnom okruženju, da ponudu prilagodi lokalnoj kupovnoj moći i cene izrazi u lokalnoj valuti, da organizuje promocije za vreme lokalnih praznika i poštuje određene lokalne običaje i kulturu. I sve to mora da učini i offline i online. A ako kompanija već kreira poseban, namenski sadržaj, baš za određeno tržište, onda je logično da tako prilagođeni sadržaj bude na sajtu čija je adresa na nacionalnom internet domenu“, rekao je za Marketing mrežu Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing u RNIDS-u.
Zato svaka kompanija koja posluje u Srbiji treba da bude prisutna na .RS ili .СРБ domenu i iskoristi tu prednost. Brojne međunarodne kompanije, veliki internacionalni brendovi, u Srbiji već su prisutni na brojnim lokalnim domenima, štiteći tako i svoje korporativne i svoje proizvodne brendove, a jedna od njih je već pokrenula i dobila prvi arbitražni postupak za .СРБ domen. Sve one to čine iz samo jednog razloga – da bi ih lokalni potrošači što lakše našli i uspostavili vezu baš sa njima.
Autor: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
