Trend koji prepoznamo već je main-stream. Kada trend počne da prihvata rana većina, oni koji tek počinju da ga prate, već su imitatori.
Nije svaki trend dobar. Ima trendova koji su samo novotarija, a ima i onih koji ozbiljno menjaju našu stvarnost, na bolje ili na gore. Moramo da ih uhvatimo, ali smo istovremeno i kreatori istih. Ideja sveta koji se ubrzava i ne znamo kuda ide može da nas plaši samo ako zaboravimo da su novotarije uvek izazivale i zaziranje i fascinaciju. Ono što se promenilo jeste brzina pristizanja noviteta. Možda nam je potrebna nova definicija novosti, odnosno šta je stvarno novo, a šta smo odlučili da etiketiramo kao poželjno.
Čini se da više nije teško doći do mnogih i postići efekat “went viral and went global”, teže je postati relevantan i ostati deo nečijeg života. Imam utisak da će doći trend da ne prihvatamo trend. Postavljaćemo pitanja – šta je starije: trend ili predviđanje trenda? I dok se pitamo kako rešiti tu dilemu – da li marketari tragaju za tim šta ljudi vole da bi im to pružili ili ih inspirišu i navode na to šta da žele, dolazim do zaključka da rešenje te dileme ipak ostaje pomalo i misterija.
Mene fascinira nekoliko trendova u svetu marketing komunikacija: digitalizacija, autentičnost, kreiranje sadržaja i utemeljenost.
Kad je digitalizacija u pitanju aktuelan je Pokemon. Dok neki od nas možda ni ne znaju šta su, drugi ih već uveliko hvataju. Simpatični Pokemoni iz augmentovane stvarnosti postali su globalni fenomen, još jednom održavši lekciju o globalizaciji i podetinjavanju. Brendovi su odreagovali brzinom svetlosti, svaka čast. Osećam se kao ona baka koja kaže da u njeno vreme toga nije bilo i ne može da se načudi svim tim novotarijama. Pa nije valjda da smo došli dotle da novotarije pravimo po svaku cenu? Život se kroz prizmu Pokemona doživljava kao zabava i razbibriga. Ko neće poželeti da zauvek bude dete – bezbrižan i prepušten igri? Opasnosti su brojne, od konkretnih do apstraktnih.
Drugi trend vidim kao autentičnost. Ne možete baš tako lako da prevarite potrošača. Kada svi postanu fake, definitivno je bolje da budete real. “No make-up” trend mora da dođe posle “too much make-up” trenda. Tri kampanje su mi skrenule pažnju i potvrdile da je autentičnost popularna: Volvo Trucks – Look Who’s Driving, Jana – Wings of Love i Van Gogh BNB Art Institute of Chicago.
U svakoj od njih autentičnost je bila presudna. Van Gogova slika oživi i možete da je rentirate. Lirska ali istinita priča o čoveku koji pomaže ptici koja ne može da leti…Nije dovoljno samo da menjate svet čineći nešto dobro. Možda se advertising konačno približi umetnosti, i to baš tako što će autentično preneti emociju nečega što stvarno znači, što je iskreno i realno. To se traži, prepoznaje, ruši barijere i granice jer govori univerzalnim jezikom.
Mi smo prošle godine odlučili da učinimo nešto za kulturu, što smo smatrali da i nije toliko pitanje trenda već potrebe. Projekat agencije Scholz&Friends Neotpevana pesma spojio je izgubljeni poslednji rukopis najvećeg srpskog kompozitora i jednu od najboljih srpskih kompozitorki današnjice. Content jeste trend, i kreiranje kulturnog sadržaja od strane advertising agencija može postati trend.
Naposletku, meni se dopada i trend koji govori o tome da se naša profesija približava nauci. Utemeljenost kreativnih rešenja bazirana ne samo na metodologiji već na neuromarketinškim ispitivanjima je možda upravo sledeća era naše branše koja će povratiti ugled profesiji. Strateška kreativnost koja je naš metodološki model time će još više dobiti na značaju. Jedva čekam taj dan kada će naša profesija biti i u Srbiji (priznata) nauka.
Za Marketing mrežu tekst napisala:
Tijana Adamov, Managing Director agencije Scholz & Friends
Loading...
