U naš jezik odavno se uvrežila uzrečica “E, gde je Evropa, a gde smo mi”. Potrebu da se merimo sa razvijenijim tržištima koristimo najčešće kao indikator sopstvenog uspeha.
Ako bismo se osvrnuli na svetske trendove kada je razvoj agencija koje se bave komunikacijama u pitanju, u svetu je primetno isplivavanje “novih termina” kojima agencije pokušavaju da se predstave u nekom novom, drugačijem ruhu, pa tako postaju butici, shopovi ili studiji, konsultanti su gurui i eksperti, a inovativnost je već potcenjena, pošto je na ceni biti disruptive. Postoje, međutim, promene koje nisu u semantici.
Digitalna era je najavila “generacijsku” promenu u načinu na koji funkcionišu PR, marketing i advertajzing. Podstaknuta brzim tehnološkim napretkom, evolucija razvoja komunikacija dovela je do gotovo potpunog brisanja granica među kanalima komunikacije. U centru je, pre svega, ideja oko koje se integrišu PR, advertajzing, digital… Čini se, međutim, da Srbija tu ne ide u korak sa trendom. Kod nas se još uvek vodi borba između PR-a, digitala, advertajzinga. Agencije se i dalje profilišu predznakom PR, kreativna, digital, a unutar kompanija odeljenja se i dalje nadmeću za svoj komad kolača (budžeta), zaboravljajući da suština nije u svakom od kanala zasebno, već u rezultatu, a iskustvo velikih brendova u svetu nam govori da rezultata nema ukoliko nema integracije.
Suština odnosa s javnošću menja se i kroz promene koje pogađaju same medije i način na koji funkcionišu. Sad već uveliko govorimo o razlici između tradicionalnih i novih medija. Činjenica je, međutim, da i tu, sve više, govorimo samo o semantičkoj razlici. Nijedan medij ne može se više posmatrati kao „vlasnik“ informacije. Informacije su dostupne svima, svi mogu da ih poseduju, da ih “emituju”, da ih dele. Razlika se može praviti isključivo kroz kvalitetan storytelling. Za komunikacijskog stručnjaka u agenciji budućnosti to znači da poznavanje medija i načina na koji se prodaje priča nisu više dovoljni. Kako i na osnovu čega pravimo tu priču postaje bitnije nego ikada pre.
Pored toga u Srbiji je i dalje na snazi praksa da PR, kao i drugi vidovi komunikacije služe da se pošalje poruka kompanije ili brenda. PR to odavno nije. Komunikacije, a ponajviše PR, odavno su alat za izgradnju odnosa sa ključnim javnostima. Danas, više nego ikada ranije, to je još lakše upotrebom društvenih mreža. Međutim, čak i način na koji kompanije i agencije koriste ovaj, kako ga uporno zovemo, novi medij, pokazuje da ga često ne razumemo. Umesto da ih koristimo za približavanje potrošačima i ciljnim grupama i izgradnju konstruktivnog dijaloga, društvene mreže se tretiraju kao još jedan kanal da se pošalje poruka, često bez obaziranja na ono šta druga strana ima da kaže.
Među agencijama na tržištu i dalje traje bitka za nadležnost u ovom domenu posla, da li su za komunikaciju putem društvenih mreža zadužene PR, kreativne ili digitalne agencije. Jedni tvrde da bolje poznaju kanal, drugi da im je content bliži treći da su bolji u storytelling-u. Suština je u integraciji svih ovih aspekata i u sposobnosti agencije da pronađe talente koji sve ovo spajaju u vidljiv i merljiv rezultat za klijenta.
Za Bilten DSOJ tekst napisala: Sanja Milaković Kolundžija, Partner u agenciji Executive Group
Loading...
