Kada sam pre dve-tri godine na dresovima košarkaša Reala iz Madrida video natpis Teka, osetio sam, verovatno kao i većina ljubitelja fudbala, nostalgiju u jednoj od njenih prijatnijih varijanti. Gol Predraga Mijatovića, kojim je najvećem klubu na svetu doneo prvu titulu prvaka Evrope posle 32 godine čekanja, za ljude na ovim prostorima, večito gladne fudbalskih uspeha, predstavljao je neku vrstu trijumfa domaćeg fudbala. Peđa je to učinio u belom Kelme dresu sa ljubičastim detaljima i natpisom Teka. Sećam se toga vrlo jasno, mada nisam ljubitelj madridskog kluba.
Novac koji velike kompanije izdvajaju za svoj mesto na dresu najprestižnijih fudblaskih klubova raste iz godine u godinu. U pitanju su ugovori vredni na desetine miliona evra na godišnjem nivou. Sponzor na dresu postao je toliko značajan izvor prihoda za fudbalske klubove, da je čak i Barselona, koja se ponosila činjenicom da je jedini klub svetske klase koji nema korporativni natpis na svom dresu, nakon 111 godina dugog odolevanja potpisala 2011. godine svoj prvi sponzorski ugovor tog tipa.
Nije preterano teško shvatiti zašto su velike kompanije spremne da izdvoje tolike svote novca za mesto na dresu nekog od najslavnijih klubova. Milioni gledalaca širom sveta koji svakog vikenda pomno prate utakmice, vizuelna prisutnost na sportskim stranama dnevnih novima i na internet portalima, i navijači kao posredni brend ambasadori. Ipak, ono što dodaje dodatnu vrednost ovakvim ugovorima jesu emocije koje fudbal budi u navijačima. Fudblaski navijači su strastveni, obožavaju svoj klub i sve oko njega, pa će u većini slučajeva zavoleti i glavnog sponzora.
Puni efekat se postiže kada se sponzorstvo poklopi sa periodom najvećih uspeha nekog kluba. Tada sponzorski logo u glavama navijača postaje skoro neodvojivi deo dresa, sinonim za zlatne godine uspeha i dominacije, u tolikoj meri da čak može da napravi problem sledećem sponzoru, jer će ga navijači u početku posmatrati kao strano telo.
Tako je većini ljudi prva asocijacija na O2 nepobedivi Arsenalov tim sa Anrijem na čelu, jedina ekipa koja je postala prvak Engleske bez ijednog poraza. Vodafonov logo će većina ljubitelja fudbala povezati sa erom ser Aleksa Fergusona i generacijom fudbalera koja je dominirala engleskim fudbalom. Za moju generaciju koja ne pamti vremena kada se na ovim prostorima igrao zaista vrhuski fudbal, dres Crvene zvezde sa natpisom Beobanka označava period kada je još uvek imalo šta da se vidi na našim terenima i izaziva pozitivna osećanja kao što slučaj i sa navijačima Partizana i Superfund dresom u kome su nastupali u Ligi šampiona. A ovog leta se u Engleskoj desilo nešto novo.
Notts County, fudbalski klub iz četvrtog ranga engleskog fudbala, objavio je da će svakog meseca imati drugog sponzora na dresu. U pitanju su uglavnom lokalne firme koje će platiti 15.000 funti za mesec dana reklamiranja, ali je svoje mesto na dresu kupio i navijač ovog kluba, rok muzičar Jake Bugg.
Da li će najstariji profesionalni klub na svetu uneti revoluciju na ovom polju? Meni ne deluje izvesno da bi ovo moglo da se prenese na elitni nivo, pre svega zbog velikih kompanija koje ne bi pristale da sa drugima dele prostor na koji sada imaju ekskluzivno pravo i to papreno plaćaju. Sa druge strane, ako me je praćenje sporta nečemu naučilo, to je da nisam neki vrsni prognozer. Klubovi su, na primer, u jednom trenutku uveli praksu da prodaju mesto za reklamu na trening opremi potpuno nezavisno od dresova, a lopta je okrugla i danas se svi reklamiraju… Tako da se ne bih kladio da ovo neće zaživeti.
Za Marketing mrežu tekst napisao:
Mirko Masnikosa, Junior Copywriter, OvationBBDO
Loading...
