Ovaj ROI biralište broji

Kampanja za predsedničke izbore se bliži svom finalu. Ovoga puta samo dva ili tri kandidata su imali pravu 360 kampanju, dok su ostali morali da se zadovolje izlaskom na društvene mreže i rad na terenu. Društvene mreže i uopšte digital oglašavanje su predstavljeni kao najdemokratičnije mesto za prikupljanje glasova, kako zbog cena tako i zbog podjednakih šansi za sve.

Kao jedan od razloga zašto su u poslednjih par izbornih ciklusa stranke i kandidati prešli na internet, navodi se i to da su internet korisnici mahom mladi ljudi, neopredeljeni i oni koje treba animirati da izađu na izbore.

Cena oglašavanja naravno igra veoma veliku ulogu u odabiru kanala za komunikaciju. Posebno za kandidate koji sebe smatraju „nezavisnima“. Ovi izbori će ostati upamćeni i po tome što je politički EPP pokupio baš dosta caka, trikova i fora od klasičnog komercijalnog advertajzinga.

Ove godine, u ovom izbornom ciklusu smo videli influencer advertising, videli smo serijale spotova koji izlaze jednom nedeljno, videli smo user generated content kampanje. Imali smo prilike da vidimo adaptacije sa drugih tržišta primenjene na naše trežište. Bili smo pozvani da crowdfund-ujemo i na taj način podržimo svoje kandidate. Videli smo političke verzije reklama za pivo, brašno ili margarin. Nikada više nije bilo fotomontaža, parodija i MEME-ova na svakodnevni politički materijal koji nam je serviran.
I sve to, zalepljeno na timeline ili newsfeed vaše omiljene društvene mreže. Bez najave da je to politički marketing ili plaćen termin. Bez odvajanja od komercijalnog bloka ekonomsko propagandnih poruka.

Kada se oglašavate na TV-u postoje određena ograničenja i pravila ponašanja koja morate ispuniti kako bi se vaš spot emitovao. Internet, u svoj svojoj demokratičnosti, nije uspeo do sada da bude regulisan nekim sličnim pravilima ponašanja, bar ne za oglašivače. Tako da smo pred ove izbore mogli da vidimo YouTube oglase za neke kandidate koji nam iskaču između dve dečije pesmice ili pored vesti iz crne hronike, sa svojim upeglanim fotografijama i motivacionim sloganima. Na televizijama se meri prisustvo svih kandidata u medijima, dok se na internetu to ne radi. Preveliki je i previše demokratičan.

Uspešnost političkih kampanja se meri na jedan jako specifičan način, koji se dosta razlikuje od merenja uspešnosti kampanja za brendove. Jedan potrošač može da konzumira samo jedan proizvod. U politici postoji taj jedan magičan datum kada se u roku od 24 sata ili manje zna da li ste dobro komunicirali, da li ljudi vole vaš proizvod i da li ste dobro potrošili svoj novac u kampanji. Taj ROI se lako računa, a kako su kampanje došle na mreže gde svaki klik, svaki komentar, svaki pregled, svaki blok i svaka reakcija mogu da se izbroje, računanje uspešnosti bi moralo da bude još lakše. Znate koliko ste novca potrošili na pop up banere, znate koliko ljudi je kliknulo na njih. Još samo da vidite koliko ljudi je glasalo uza vas. Video vašeg kandidata je pogledalo milion i po ljudi, a koliko je glasalo za njega? Vaš kandidat ima 136 hiljada lajkova na Facebooku, ali koliko je to zapravo zaokruženih listića?

Svakako bi bilo lepo videti te brojke na kraju. Uparene sa tom mišlju da je TV i OOH oglašavanje skuplje. Koliko šta donosi, koliko odnosi i gde je potrebno uložiti novac na nekim sledećim izborima neke sledeće godine.

Autor teksta:
Marko Marjanović, Content&Community Manager, OvationBBDO


Oceni tekst

1,50 od 5
Loading...

Komentari