Danas kada pričamo o digitalnim komunikacijama većina prvo pomisli na društvene mreže. To ne bi trebalo da nas čudi, jer poslednji podaci pokazuju da njih koristi čak 58 odsto ukupne svetske populacije.
Facebook i Twitter postali su primarni kanali slobodne komunikacije, necenzurisanog deljenja i protoka informacija. Pre nekoliko godina, primat na ovom polju imali su online forumi, koji donekle posustaju za društvenim mrežama, ali omogućavaju diskusiju sa „celim“ svetom, a ne samo sa prijateljima, odnosno užim grupama.
Ipak, mnogi zaboravljaju trećeg važnog igrača u današnjoj komunikaciji, a to su komentari na sajtovima (prvenstveno na info i sajtovima dnevnih novina). Iako „nedužnom“ posmatraču sa strane, ovaj kanal ne deluje potentno i dovoljno atraktivno u poređenju sa brzim Twitterom ili masovnim Facebookom, on je danas pravo poprište polarizovanih grupa, pogotovo za „teške“ društvene teme ili politiku.
Komentari na sajtovima su tako postali svojevrstan emocionalni ventil, mesto na kojem možeš anonimno da se izjadaš, žališ, iskažeš svakodnevne frustracije. Taj potencijal i veliku kritičnu masu, prvenstveno, prepoznale su političke stranke, koje kroz komentare svojih pristalica žele da oblikuju sliku javnosti o određenoj temi. Upravo to je dovelo do problema „pomućenja“ percepcije, odnosno do iskrivljene slike stvarnosti koju ovaj vox populi šalje. Takozvani stranački „botovi“, na goruće društvene teme, žele da iskomuniciraju svoju stranu priče postavljanjem na desetine, pa i stotine komentara. Kako bi nepristrasan čitalac iz te šume mišljenja pokušao da pronađe suštinu, on će, ako zaista ima vremena, proći kroz sve komentare, ili, što je najčešći slučaj, rangirati ih prema pozitivnim ili negativnim. U tom trenutku se shvata moć organizovane i orkestrirane komunikacije. Nije dovoljno samo postaviti afirmativan ili komentar u kojem se napada protivnik, već je od suštinske važnosti kliktati na pluseve i minuse. Tu dolazi do pomenutog pomućenja, jer se ne može razlučiti šta je zaista glas naroda, a šta glas botova.
Sa tim problemom bitku biju gotovo svi popularniji info mediji, a kao posledica može se očekivati pad zainteresovanih „običnih“ posetilaca za diskusije, odnosno potpuno ignorisanje komentara i kraće zadržavanje na tim stranicama. Jedno od rešenja je strožija moderacija, ali bi tu nastao drugi problem koji bi bio shvaćen kao ukidanje slobode govora. Dobar primer radikalnog, ali pitanje je koliko efikasnog rešenja je sajt slovačkih dnevnih novina SME.sk, jedan od najposećenijih sajtova u toj zemlji. Na teme poput sukoba u Ukrajini, gde se u komentarima doslovce bore dve polarizovane grupe slovačke javnosti, komentari su često onemogućeni. Kako ne bi izazvali revolt čitalaca, uz svaki članak stoji i kratko objašnjenje, da diskusije na tu temu ne odgovaraju načelima dobre komunikacije.
U našem regionu, ovakav potez sigurno ne bi naišao na odobravanje javnosti tako da i dalje možemo očekivati nejasnu sliku šta zaista „narod“ misli, što otvara pitanje – da li i kako filtrirati komunikaciju.
Autor teksta: Konstantin Milutinović
Izvor: Chapter 4
Loading...
