Tijana Adamov, Managing Director agencije Scholz&Friends Belgrade, specijalno za Marketing mrežu govori koliko je izvozni potencijal domaćih agencija, koji su nam najveći aduti i da li je iluzija da ideje “preko granice” vrede više.
U kojoj meri su domaće agencije, po Vašem mišljenju, spremne da rade za strana tržišta?
Svet je postao globalno selo, a to znači da je (za sada) “samo nebo granica”. Nemam dilemu oko toga da su naše kreativne snage spremne, što je i dokazano kroz nekoliko primera dobre prakse izvoza usluga srpskih agencija. Mi radimo po istim principima kao što se radi svuda u svetu. Možda je zapravo pravo pitanje to da li agencije u Srbiji uviđaju potencijal i da li se aktivno bave prodorom na strana tržišta? Susedi u regionu imaju jasne podatke – istraživanje HURA-e među agencijama je pokazalo da 91% članica HURA-e već izvozi! Moj lični utisak da u Srbiji nije takva situacija, ako izuzmemo izvoz u okviru ex-YU prostora.
Šta konkretno domaće agencije mogu da ponude drugim tržištima i koji su naši glavni aduti?
Pozicija agencije Scholz&Friends komunicira stratešku premisu da je proverena metodogija najefikasnija uz lokalnu kreativnost. Kreativnost je delatnost koja je fascinatna najviše zbog toga što je individualna i neponovljiva. Autorski pečat i autentičan stvaralački izraz važe i u našoj industriji. Lokalna kreativnost stvara dodatnu vrednost a specifična je samo za nas, zavisi isključivo od našeg talenta i onoga što samo mi možemo da ponudimo. Otuda konkuretnost po mom mišljenju dolazi iz autentičnosti i samopouzdanja.
Da li su nam granice postale tesne, budući da je svakoga dana sve veći broj novih agencija? Ima li posla za sve u okviru granica?
Agencija je sve više, ali broj klijenata i veličina budžeta ne prati taj trend. Izlazak na strana tržišta nije pak nastao iz potrebe “trbuhom za kruhom” već je prirodna posledica globalizacije. Razvoj kreativne industrije je zapravo dobar za celo društvo. Kreativne industrije stvaraju više od 7% bruto društvenog proizvoda u svetu, sa rastom od 10% godišnje i u razvijenim ekonomijama spadaju u vodeće industrije sa najvećim rastom. Kod nas, prema podacima PKS, doprinos industrija zasnovanih na autorskim i srodnim pravima iznosi 3,1 % BDP-a. Ako se i “u lokalu” takmičimo znanjem, idejama i kreativnošću krajnji rezultat će biti dobar, a to je povećanje nivoa kvaliteta. Agencije svuda u svetu doživljalju preobražaj zato što su promene objektivne, ne zato što nužno žele da se menjaju. Kao i uvek, oni koji se prvi adaptiraju imaju veće šanse da budu uspešni.
Da li je, po Vašem mišljenju, iluzija da ideje “preko granice” vrede više? Šta zapravo dobijamo radom za strana tržišta?
Razvoj kreativnosti donosi potencijal stvaranja nove vrednosti i poboljšanje konkurentnosti na svetskom tržištu. Ako proizvod rada kreativnog tima plasirate na drugom tržištu po višoj ceni upravo jeste pitanje fokusa da li ste samo vi profitirali. Na tim tržištima ste ostvarili realnu cenu, i sa aspekta lokalne agencija jeste stvorena dodatna vrednost. I to ne samo u novcu, već i u reputaciji, održivosti i iskustvu. A to svima donosi koristi. Kao što uspeh naših umetnika promoviše celokupnu našu kulturu, tako i pojedinačni uspesi agencija guraju struku napred i podstiču bolje rezultate.
Kako vidite 2017. godinu – možemo li očekivati neke pomake na kreativnom tržištu Srbije?
Uvek se nadam daljoj profesionalizaciji, rezultatima na svetskim festivalima i uvođenju fer utakmice. Struka je radila dosta na sopstvenoj promociji. Promocija struke van granica zemlje je ono što sva naša udruženja uspešno rade, kroz umrežavanje, konferencije i edukaciju. Kucnuo je čas da se spoje i sistemski i individualni napori. Stigli su nam novi festivali, nadamo se da će stići i novi klijenti. Ako i ne stignu, naći ćemo se sa njima na novom tržištu u ovom ili nekom drugom zvezdanom sistemu. Think big.
Intervju uradila: Ivana Parčetić Mitić
Loading...
