Pitanje iz naslova „Kada, kako i zašto su umrle vesti?“ zvuči pretenciozno? I meni bi zvučalo kad bih tvrdila da imam odgovor na njega. Nemam, ali bih volela da počnemo pričati o situaciji na medijskoj sceni u kojoj je sve vest i ništa nije vest, sve je reklama, i ništa nije reklama – zavisno od toga koliko ste novca spremni potrošiti.
Situaciju plastično ilustruje vest koju je lako, uz dva-tri klika, pronaći na bilo kojem domaćem portalu, a uz naslov „Vozač BMW-a naleteo na pešaka“ započinje nekako ovako „Jedna je osoba povređena u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila juče ujutro kad je vozač BMW-a naleteo na pešaka…“
Ako ćemo verovati kako je i loš publicitet dobar, jer je publicitet, onda je i BMW u naslovu publicitet za tog proizvođača automobila. Bez obzira na to, urednik ili novinar BMW će vrlo rado istaknuti i u naslovu i u tekstu, oslanjajući se na ljudsku prirodu koja voli osuditi i očekivanje da će takav naslov privući više klikova i potencijalno komentara – što vodi do zadržavanja na stranici i boljem Gemius rezultatima koji onda znače i više love od oglašivača.
U celoj je priči pešak na koju je naleteo auto, a i čitaocima, nebitno da li je u nesreći učestvovao BMW ili Fića, pogotovo ako je upravo pešak odgovoran za nesreću jer je pretrčavao Slavonsku aveniju „na crveno“.
Sve je vest, ništa nije vest
S druge strane, taj isti BMW mogao bi, hipotetički govoreći, pokrenuti inicijativu koja edukuje pešake o opasnostima prelaska puta izvan obeleženog pešačkog prelaza, pa čak i osmisliti neku kul aktivnost koja će fizički ograničiti prelazak puta dok po njoj jure ili gmižu automobili.
Hoće li ova priča pronaći put do medija kao vest? Vrlo verovatno. Samo će se sad taj BMW pretvoriti u „automobilsku kuću koja je pešake naučila da koriste pešački prelaz“. Bez spominjanja brenda, jer je to reklama. Kad novac legne na račun, može BMW opet i u naslov…
Da li je to legitimno? Nisam sigurna. Licemerno? Bez greške. I pravi je dokaz da nam je nužno potrebna edukacija, diskusija i uspostavljanje standarda.
Stručnjaci koji se bave odnosima s javnostima, verujem da će se složiti, sve češće čuju pojam – besplatni PR. Odnosi se na dobru volju izdavača da „ugura“ vašu vest jer je klijent za kojeg radite – platio oglas.
Vesti, znači, nisu umrle, ali se za njih sada plaća što je pogrešno na tako puno načina da ne znam ni izbrojati. PR teži tome da svoj prostor u medijima zasluži jer je priča dobra, vest relevantna i svim uključenima daje dodanu vrednost. Reći pak da neka informacija nije vest ili da ne zaslužuje medijski prostor, opravdana je urednička odluka sve do trenutka kad vest prestane biti vest zato što neko na njoj želi zaraditi.
Razumem da je stanje u medijima takvo kakvo je i da sektor prodaje mora ispuniti svoj KPI i zaraditi platu i u to se ne bih mešala sve dok nam je omogućeno da radimo svoj posao.
Ceo tekst pročitajte na blogu agencije Komunikacijski laboratorij.
Autor teksta:
Loading...
