Kakvu će tržišnu utakmicu kompanija voditi, zavisi pre svega od ciljeva koje je sebi postavila, tačnije od toga koja je njena željena pozicija na lokalnom i globalnom nivou. Od izuzetne je važnosti izbor pravog modela komunikacije. Koje informacije prihvatiti, koje emitovati i s kojim ciljem?
Sinergija savremenih komunikacionih modela i tehnoloških inovacija vezanih za medije, kao i eruptivni razvoj globalne mreže, dramatično menja sam funkcionalni status informacija koje na potpuno nov način mogu da utiču na oblikovanje svega – od društvenih, preko proizvodnih, do kulturnih aktivnosti, sve s ciljem da oblikuju svest ljudi i njihovo ponašanje u skladu sa onim što diktiraju veliki igrači na svetskoj tržišnoj sceni. Tehnološki razvoj stvorio je utisak da se svi, manje ili više, nalazimo u virtuelnom svetu.
Svaka ljudska aktivnost već ima svoj komunikacijski odraz u globalnom virtuelnom ogledalu, a brzina protoka i dostupnosti informacija neprestano raste. U takvim uslovima, od presudne važnosti za opstanak i razvoj kompanija jeste sposobnost za efikasno i funkcionalno uspostavljanje i održavanje komunikacionih kanala na svim nivoima, kako internim tako i eksternim.
Sistemske i pojedinačne aktivnosti izložene su (i)racionalnoj analizi i ocenjivanju, što za svaku organizaciju ili kompaniju predstavlja posebnu vrstu tržišnog ispita. Prepoznavanje, adekvatna primena i stalno unapređivanje dobre komunikacione strategije čine uspeh dostupnijim, budući da globalna mreža svakome daje mogućnost da komunicira sa svima. Insistiranje na „tradicionalnim modelima“ jednostavno briše same temelje opstanka s obzirom na to da izostajanje adekvatnog komunikacionog modela čini bilo koju drugu komparativnu prednost iluzornom. Zamislite samo koliko je promena u kreiranju strategija komunikacije kompanijā doneo razvoj društvenih mreža! I koliko smo se svi mi pojedinačno, svesno ili nesvesno, uključili u komunikacijske tokove!
Kvalitet i cena, elementarne karakteristike bilo kog proizvoda ili usluge, s obzirom na to da su uporedivi s konkurentskom ponudom na globalnom nivou, nisu više primarni parametri za korisnika. Prema novom sistemu vrednosnih postulata, u prvi plan izbija „nematerijalni kapital“, ljudski potencijal, odnosno misija kompanije ili stepen interaktivnosti u rešavanju univerzalnih problema kao što je zaštita životne sredine, borba za ljudska prava i slično. Korporativna društvena odgovornost evoluirala je u jedan od primarnih komunikacijskih segmenata čija je važnost često znatno ispred pukih tehnoloških i ekonomskih elemenata.
Između uspešno primenjenog komunikacionog modela i uspešnosti kompanije najčešće stoji znak jednakosti. Razumevanje tog kompleksnog procesa koji se može odrediti i kao vođenje „razgovora“ organizacije sa samom sobom, sa neposrednim okruženjem i s čitavim svetom, zahteva razvijanje potencijala za međusobno „slušanje“, analiziranje, pronalaženje sličnosti i uvažavanje razlika. I samo tako zaokružena komunikaciona strategija postiže cilj – željeni razvojni model čija primena za rezultat ima uspeh.
Način na koji kompanije eksterno i interno komuniciraju s javnošću u velikoj meri određuje njihovo uspešno ili neuspešno poslovanje i opstanak. U različitim fazama privrednog i ekonomskog razvoja društva u celini, kao i različitih razvojnih poslovnih ciklusa, kompanije su akcenat stavljale na različite vrste komunikacija. Danas, da bi stvorile dobar imidž u javnosti, one ne smeju da zapostave nijednu ciljnu grupu. Kupci, klijenti, poslovni partneri su ciljne grupe koje moraju biti zadovoljne proizvodima ili uslugama kompanije. Ništa manje značajna ciljna grupa su zaposleni koji su reprezentanti i prava slika kompanije. Najbolja slika kompanije jesu zaposleni zadovoljni svojim statusom.
Za Bilten DSOJ tekst napisala: dr Milica Slijepčević, direktor Sektora za informisanje, Dunav osiguranje
Loading...
