Gotova rešenja više nisu dovoljna!

Marko Selaković, potpredsednik Međunarodne asocijacije biznis komunikatora (IABC) za region Srednjeg Istoka, specijalno za Marketing mrežu govori o trendovima koji su trenutno aktuelni u UEA, kao i koja znanja i veštine su potrebne za rad u ovom regionu.

Izabrani ste u 30 vodećih komunikacijskih stručnjaka u svetu. Možete li nam reći nešto više o ovom priznanju i koliko je ovo priznanje važno u Vašoj karijeri?
Izuzetna je čast biti izabran za člana Programskog odbora svetske konferencije IABC – Međunarodne asocijacije biznis komunikatora, koja će biti održana u junu 2018. godine u Montrealu (Kanada). IABC, kao najveća svetska krovna organizacija u domenu komunikacija, organizuje konferenciju svake druge godine i ogromno je priznanje naći se među onima koji oblikuju komunikacijske trendove i prakse. Iskreno, iznenadilo me je i veoma obradovalo ovakvo priznanje, posebno što sam u Programski odbor izabran na predlog kolega kao jedini predstavnik iz regiona Srednjeg Istoka. Ono mi je, naravno, izuzetno važno, jer predstavlja potvrdu profesionalnog rada i kvaliteta na najvišem mogućem nivou. Samim tim, ovo je i kruna petnaestogodišnje karijere. Bilo bi nepošteno da ne priznam: ponosan sam i počastvovan.

Živite i radite u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Koja tri komunikacijska trenda su trenutno popularni u tom delu sveta?
Poslednjih godina primetno je da organizacije intenzivno transformišu svoje operacije i strukturu. To nije neočekivano, jer Srednji Istok već neko vreme ima pred sobom snažne izazove – funkcionisanje u uslovima niske tržišne cene nafte i diversifikaciju svojih ekonomija, kako bi one bile u što manjoj meri zavisne od „crnog zlata“. Prvi i najvidljiviji trend jeste redefinisanje uloge komunikacija kao discipline: ona je sve više podrška u organizacijskoj transformaciji. Time se negde i vraćamo osnovnom smislu – komunikaciji kao jednom od ključnih faktora za ostvarivanje poslovnih ciljeva.

Fascinacija digitalnim komunikacijama je globalni trend koji se jasno vidi i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i na čitavom Srednjem Istoku. Digital bez ikakve sumnje igra sve značajniju ulogu. Digital se sagledava sve snažnije i sve više kao kolaborativni prostor i to je ogroman evolutivni pomak za komunikacije kao profesiju: pre desetak godina krenulo se od plasiranja poruka, u roku od par godina prešlo na interakciju, a sada se pojmovi digital, komunikacija i kolaboracija posmatraju u jedinstvenom, integrisanom kontekstu.

Treći snažan trend jesu specijalizacija i inovativnost: agencije sve više i više daju specijalizovana rešenja za klijente. Gotova rešenja nisu više dovoljna: klijenti su svesni šta žele i „one size fits all“ pristup ne prolazi. Specifična rešenja, inovativnost, adresiranje izazova kroz razmišljanje „van okvira“ predstavljaju snažan trend u regionu, i on se snažno reflektuje ne samo u odnosu agencija i klijenata, već i u očekivanjima od komunikacijskih rukovodilaca u kompanijama i javnom sektoru. Inovativnost se podstiče i stimuliše i uglavnom postoji zdrav ambijent u kojem je moguće predložiti i sprovesti nešto novo.

Možete li napravite paralelu u načinu rada u oblasti komunikacija u Srbiji i UAE? Koliko se razlikujemo i po čemu?
Postoji značajna razlika između regiona Zapadnog Balkana i Srednjeg Istoka kada je reč o komunikacijama. Nedavno sam sproveo opsežno naučno istraživanje, sagledavši prakse upravljanja znanjem i upravljanja komunikacijama sa uticajnim javnostima u ova dva regiona. Deluje da kompanije i struka na Balkanu unekoliko kasne za Srednjim Istokom u svakom smislu: u čuvanju znanja, prenosu informacija, proaktivnosti komuniciranja…nadam se da će se to promeniti.

Imam utisak da se uloga komunikacija u znatno većoj meri razume u UAE: čini se da se više shvata šta komunikacije jesu i šta komunikacije mogu da naprave, iako, naravno, i dalje postoji prostor za unapređenje. Razlikuju se, logično, i pristup i očekivanja od profesionalaca u oblasti komunikacija. Deluje mi da su u Srbiji stručnjaci u oblasti strateškog komuniciranja mnogo više „vatrogasci“, a mnogo manje „arhitekte“. U UAE je obratno: komunikacijski stručnjaci oblikuju strategije i učestvuju u izgradnji sistema ravnopravno sa ostalima. Naravno, i u UAE se možete susresti sa „ad hoc“ pristupom, ali u znatno, znatno manjoj meri nego u Srbiji. Čini mi se i da je otpor promenama u UAE manji nego u Srbiji: inovativna rešenja, promene, konstantna unapređenja su po pravilu dobrodošla i poželjna, dok u Srbiji i na Zapadnom Balkanu uopšte ovakav pristup, nažalost, pre predstavlja izuzetak nego pravilo. Kako kaže vladar Dubaija, Šeik Mohamed Bin Rašid Al Maktum: „Trka za izvrsnost nema ciljnu liniju“ – ona je stalna i neprestano vas tera da idete dalje i više.

Koja znanja i veštine su potrebne da bi se neko bavio komunikacijama u UAE? Postoje li kulturne barijere?
Osnovni faktori uspeha u UAE jesu kompetnost i proaktivnost. Ako znate posao i stvorite priliku da pokažete ono što znate, možete očekivati uspeh. On ne dolazi preko noći, ali, ukoliko ste proaktivni, ako se ne libite da pokucate na mnoga vrata kako biste pokazali šta znate i ukoliko umete da i na strateškom i na operativnom nivou sagledavate pojave i dajete efikasna rešenja, mogućnosti će se pre ili kasnije otvoriti. To je prirodno, jer postoji pozitivna selekcija, uz čistu i jasnu orijentaciju ka biznisu. Uz to, morate stalno da se usavršavate, da pratite i razumete trendove. Lični profesionalni razvoj se ni u jednom trenutku ne sme zaustaviti ili zanemariti, jer postoje stotine, neretko i hiljade kandidata iz čitavog sveta koji spremno čekaju svoju šansu: stalno napredovanje i podizanje lestvice na viši nivo garant su da ćete ostati u igri. Naravno, poželjno je poznavati i arapski jezik, ali to nije nužan preduslov da biste se bavili komunikacijama u UAE.

Kada dođete u UAE – shvatite šta znači multikulturalnost u pravom smislu te reči. Za manje od dve godine imao sam prilike da radim sa kolegama sa bukvalno svih kontinenata – jedino nisam sarađivao sa nekim sa Antarktika. Činjenica da preko 200 nacionalnosti živi i radi u Emiratima govori da kulturne barijere apsolutno ne postoje; ipak, veoma je poželjno, a za fukcionisanje u međunarodnim timovima i preko potrebno, da upoznate, razumete i poštujete kulturu, sistem vrednosti, poslovne i životne navike ljudi sa kojima sarađujete i zemlje u kojoj živite. Ta senzibilnost i otvorenost vas istovremeno čini bogatijim i povećava šanse za uspešan rad i funkcionisanje.

Da li će, po Vašem mišljenju, za 10 godina postojati PR koji danas poznajemo? Hoće li PR nestati ili će se transformisati?
Po mom mišljenju, odnosi s javnošću će se zasigurno transformisati: doći će do snažnijeg raslojavanja na strateški i operativni nivo. Pogledajmo kako odnosi s javnošću evoluiraju i kako tehnološki napredak utiče na njih: otvaraju se novi i novi komunikacijski prostori i kanali. Odnosi s javnošću su sve dinamičniji i sve više se odvijaju u realnom vremenu: digitalne komunikacije već su postale mejnstrim, a dalji razvoj Web 3.0 koncepta otvara nove mogućnosti: setovi velikih podataka, Internet stvari (IoT), kolaborativne platforme predstavljaju opipljivu sadašnjost. Neminovno će se pred profesionalcima u oblasti odnosa s javnostima pojaviti novi izazovi. Već danas se „big data“ neretko koriste i analiziraju u koncipiranju strategija. Verujem da će za koju godinu tako nešto postati sasvim prirodno i da će strateški orijentisani profesionalci shvatiti jednu istinu: odnosi s javnošću neće moći da opstanu u strateškom smislu kao izolovana disciplina. Bez snažne saradnje i integracije sa drugim funkcijama u planiranju i oblikovanju komunikacijskih strategija, i bez spremnosti na praćenje tehnološkog razvoja i stalno osvajanje novih tehnika, neće se stići daleko.


Oceni tekst

4,00 od 5
Loading...

Komentari