Elektronska trgovina nije budućnost, već sadašnjost!

Oko 14% građana Srbije do sada je kupovalo preko Interneta, pokazalo je najnovije istraživanje agencije Masmi, sprovedeno u maju ove godine na nacionalnom reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika. Više građana kupuje preko domaćih nego preko stranih sajtova, a istraživanje je pokazalo i da je 76 odsto onih koji kupuju preko Interneta obavilo makar jednu kupovinu preko domaćih sajtova u poslednjih godinu dana. Preko Interneta se najčešće plaća platnim karticama – kreditnim ili debitnim (36 odsto), pouzećem – gotovinom (29 odsto) i preko elektronskog ili mobilnog bankarstva (19 odsto), navode u agenciji Masmi.

Kako u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije ne postoje jedinstveni registri podataka o elektronskoj trgovini, stanje e-trgovine u tim državama se ne može sa sigurnošću uporediti. Kako je nedavno objavio portal Euractiv, prema nekim procenama obim elektronske trgovine u Srbiji sada je tri do pet puta manji nego u Hrvatskoj, a prema podacima Eurostata, u Hrvatskoj je preko interneta kupovalo oko 36 odsto korisnika ove globalne mreže.
„Srbija je, zbog sankcija i drugih situacija u zemlji, bila nekih deset godina iza zemalja u regionu kada je u pitanju razvoj e-trgovine, ali u poslednje dve godine beleži se izuzetno veliki rast u ovoj oblasti. Na godišnjem nivou, e-trgovina u Srbiji beleži dvocifren procenat, od 25 do 30 odsto, što po prometu što po broju transakcija“, rekao je za Marketing mrežu Aleksandar Birovljev, menadžer za e-commerce u Banca Intesi, koja je od 2007. do početka ove godine bila jedina licencirana banka za pružanje usluga prihvata platnih kartica na Internetu. Prema njegom rečima, pojava sajtova za kolektivnu kupovinu, koji nude velike popuste, bio je dobar motiv da ljudi počnu da kupuju na domaćoj internet sceni. „Do poslednjih četiri-pet godina niste imali ponudu na domaćim sajtovima. Ljudi praktično nisu imali šta da kupuju. Onda se polako počela pojavljivati ponuda poput turističkih aranžmana, avio karata, obuće, odeće itd. Za srpsko tržište karakteristično je to što veliki broj trgovaca uopšte ne daju konkretne popuste za kupovinu preko Interneta, što je trend u svetu“, naveo je Birovljev i dodaje da su glavni razlozi zašto se ljudi odlučuju da kupuju na stranim sajtovima – povoljnija cena, kvalitet, kao i to da li taj proizvod u Srbiji postoji ili ne.
Birovljev kaže da uvođenje PayPala nije preterano uticalo na razvoj e-trgovine u Srbiji. „Promet se nije povećao, jer su ljudi, koji su kupovali preko Interneta, to samo nastavili da rade otvorivši svoje PayPal naloge. Takođe, Paypal nije doneo ništa novo, jer do sada nije omogućeno trgovcima da primaju novac preko njega.“
Elektronska trgovina u svetu odavno ne predstavlja budućnost, već sadašnjost u kojoj se dešava veliki zamah – ona privlači velike investicije, brzo generiše i primenjuje inovacije, beleži značajne stope rasta. „Umesto što i dalje insistiramo na neodrživim tradicionalnim modelima poslovanja i fokusu na domaće ili susedna tržišta, mi danas imamo priliku da iskoristimo različite modele internet trgovine i ponudimo naše proizvode i usluge globalnoj publici“, rekao je za Marketing mrežu Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u Registru nacionalnih internet domena Srbije (RNIDS) i dodao da je nivo e-preduzetništva u Srbiji i dalje na niskom nivou.
Republički zavod za statistiku sprovodi istraživanja o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija i već godinama beleži značajan porast broja e-kupaca, a stagnaciju broja e-trgovaca. „Kada se pogledaju neki drugi indikativni pokazatelji, kao što je obim transakcija platnim karticama na Internetu, dobija se slična slika – broj internet transakcija svake godine raste, dok se broj internet trgovaca koji primaju uplate platim karticama u Srbiji i dalje meri desetinama i stotinama, a ne hiljadama. Dakle, definitivno ima ko da kupi, ali je pitanje od koga i šta. Očito je da se sve veći broj kupaca u Srbiji okreće inostranim e-prodavnicama. Zato mislim da je elektronska trgovina oblast u koju bi posebno domaća mala i srednja preduzeća pod hitno trebalo da ulože, jer je to voz koji nikako ne bi trebalo da propuste“, ocenio je Marković.
Razloge za nepovoljnu situaciju na tržištu e-trgovine u Srbiji mogli bismo tražiti u slaboj konkurentnosti domaćih proizvoda i malom broju stručnjaka koji su u stanju da osmisle i sprovedu uspešnu e-trgovinu, ali, pre svega, u neprilagođenoj zakonskoj regulativi.
Zakon o zaštiti potrošača sadrži čitavo poglavlje koje je posvećeno trgovini na daljinu i ugovorima zaključenim na daljinu. Između ostalog, ovim odredbama propisuju se obaveze elektronskog trgovca u vezi sa obaveštavanjem potrošača, kao i posebni rokovi za jednostrani raskid ugovora i dostavu robe u elektronskoj trgovini. Zatim, tu je Zakon o elektronskoj trgovini, kojim se e-ugovori izjednačavaju po snazi sa ugovorima koji nisu zaključeni u elektronskom obliku, odnosno uz korišćenje e-sredstava. Takođe, ovim zakonom uređuje se postupanje elektronskog trgovca u vezi sa obaveštavanjem potrošača pre kupovine, prilikom i nakon zaključenja ugovora elektronskim putem, kao i ograničenja od odgovornosti trgovca za podatke koje čini dostupnim putem svog sajta, pod određenim uslovima. Zakon o elektronskom dokumentu i Zakon o elektronskom potpisu izjednačavaju snagu elektronskog dokumenta i elektronskog potpisa, sa dokumentom i potpisom na papiru. Od značaja je pomenuti i Zakon o trgovini, kojim je uređena trgovina na daljinu, uključujući i elektronsku trgovinu. Takođe, za elektronske trgovce upućene na inostrana tržišta, od značaja su propisi u oblasti deviznog poslovanja, koji uređuju odvijanje platnog prometa sa inostranstvom, kao i propisi iz oblasti carine, kojima se uređuje postupak izvoza robe.
Marković objašnjava da uopšteno govoreći, može se reći da u Srbiji postoji osnovni okvir za elektronsku trgovinu, ali ipak, postoji bitan nedostatak u vidu zastarelih propisa iz oblasti finansijskih transakcija, koji u značajnoj meri otežavaju ili čak potpuno onemogućavaju primenu određenih internet poslovnih modela. „Jedna od posledica ovog neadekvatnog okvira je to što najpopularniji servisi za elektronske transakcije, kao što je npr. PayPal, još uvek ne podržavaju Srbiju u punoj meri, kao i činjenica da preduzetnicima u Srbiji nije na raspolaganju baš naročit izbor jednostavnih i pristupačnih rešenja za naplatu roba ili usluga koje bi prodavali preko Interneta. Potpuno je apsurdna i praksa da banke i dalje insistiraju isključivo na papirnoj dokumentaciji kao osnovu za plaćanja prema inostranstvu, dok NBS to pasivno posmatra sa strane“, objašnjava naš sagovornik i zaključuje da bez uređivanja internet transakcija i postojanja široko dostupnih i pristupačnih usluga naplate robe i usluga prodatih preko Interneta, nema bržeg razvoja e-poslovanja i e-trgovine.
U poslednje vreme ohrabruje to što je, posle više godina oklevanja, Narodna banka Srbije iznela na javnu raspravu nacrt novog Zakona o platnim uslugama. Ovaj zakon bi, prema najavama, trebalo da bude usvojen do kraja ove godine i počne sa primenom tokom 2015. godine.
I dok i dalje čekamo na moderne, evropske zakone, još jedno od glavnih pitanja koje se i dalje postavlja je bezbednost kupovine na Internetu. „Ona se dovodila u pitanje, dovodi se i dovodiće se, ali ne u smislu dizanja panike i aludiranja da ne treba da se koristi e-trgovina. Ako uzmete svežanj novca, idete ulicom i mašete njime, naići će neko i oteće vam ga. Tako isto je i na Internetu – ako ste nepažljivi, možete imati problema“, zaključio je Aleksandar Birovljev.
Slobodan Marković kaže da se često pogrešno misli da je kupovina na Internetu rizičnija od tradicionalne ili da uopšte nije zakonski uređena, pa su kupci izloženi većem stepenu rizika, ali istina je potpuno drugačija. „Kupovina na Internetu u većini slučajeva nosi manje rizika zbog mogućnosti detaljnije provere prodavca i iskustava drugih kupaca, kao i uslova za bolje upoznavanje sa uslovima kupovine, za šta često nemamo ni priliku, niti vreme kada kupujemo u radnji. Plaćanje roba i usluga platnim karticama na Internetu podjednako je bezbedno kao i na POS terminalima u restoranima, prodavnicama, na benzinskim pumpama“, objašnjavaju u RNIDS-u.
Oba naša sagovornika slažu se da možda najveće prepreke kod krajnjih korisnika u vezi sa kupovinom na Internetu ostaju – strah od nepoznatog i manjak informacija. Borba protiv ovih nepoznanica može početi od Vodiča za eKupovinu koji na jednom mestu objedinjava najvažnije stvari koje treba znati o bezbednoj online kupovini, i može pomoći da kupci steknu isti osećaj kontrole i sigurnosti kao prilikom kupovine u bilo kojoj prodavnici.

Autor: Ivana Parčetić Mitić