Ima li sličnosti između Folksvagenovog „dizelgejta“, Samsungovog povlačenja miliona Galaxy Note 7, štrajkova u pogonima „Jure“, afere „Tonus“ i „aflatoksin“, i kako se u stvari treba ponašati i komunicirati u krizama, za Nedeljnik odgovara Ljiljana Boljanović, konsultantkinja sa decenijskim iskustvom u oblasti kriznog menadžmenta, direktorka agencije „Olaf&McAteer“ i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije.
„Nažalost, ne mogu, ne postoji nijedna industrija niti kompanija imuna na krize, bez obzira na njenu delatnost ili veličinu. Krize pogađaju i mali biznis, kao i najveće multinacionalke koje ste pomenuli. A kada kriza počne, svakom je njegova muka najveća, bilo da je reč o splavu na kome su se gosti otrovali palačinkama ili o CEO-u Samsunga. Krize se ne mogu izbeći, ali se za njih treba pripremiti pre nego što se dogode. Kada se u našu agenciju javi novi klijent koji traži hitan termin za sastanak, kada ne žali ni vreme ni novac i kada je sve hitno i „za juče“, znamo da imamo posla sa nekim ko o krizi nije razmišljao na vreme“, rekla je Ljiljana Boljanović.
Prema njenim rečima, potrebno je formirati i uvežbati kompanijski krizni tim, definisati Krizni Manual, analizirati faktore rizika i pripremiti se za različite scenarije i situacije koje se mogu dogoditi, uključujući one najneprijatnije. „Ako, recimo, proizvodite hranu, treba biti spreman i za velike probleme u proizvodnji i distribuciji, neispravne proizvode, opozive proizvoda… Treba motriti na probleme pre nego što eskaliraju. Sve to su zadaci kriznog menadžmenta. Kod nas postepeno jača svest o njegovom značaju, pa se stalno povećava broj kompanija koje nam se za tu vrstu usluga javljaju pre nego što kriza nastupi. Usudiću se da kažem da bi mnoge krize kojih smo bili svedoci, poput afera „aflatoksin“, „Tonus“, „Matijević“, bile izbegnute da su te kompanije bile pripremljene za krize.“
Ceo intervju pročitajte na sajtu Nedeljnika.
Loading...
