Iako se prosečan građanin Srbije nalazi na vrhu svetske liste nepoverljivih, hronična sumnja u izveštavanje medija nije samo naša boljka, reč je o globalnom trendu koji je iz godine u godinu sve izraženiji. U odnosu na tradicionalne medije, najmanje nepoverenja građani imaju u internet medije i društvene mreže. U čitavom tom lancu, odgovor na pitanje koliko je poverenje u PR, nameće se logično.
Iako se dedukcijom može doći do takvog zaključka, PR ipak nije žrtva loše reputacije medija. Među komunikacijskim profesionalcima često se čuje da PR industrija već dugo ima problem sa sopstvenim PR-om.
Danas odnosi sa javnošću nisu u tolikoj meri mistifikovana profesija kao što je bila pre desetak godina, ali i dalje postoji percepcija da su komunikatori plaćeni da vrše uticaj na javnost. Koliko se onda informacijama i vestima koje plasiramo u javnost danas zaista veruje? To u velikoj meri zavisi od nas koji se ovim poslom bavimo i klijenata u čije ime glasno govorimo.
U vremenu povećane transparentnosti, gde je komunikacija kompanija i organizacija sa kupcima i korisnicima odavno postala dijalog u kojem gotovo ravnopravno učestvuju obe strane, poverenje, lojalnost i dugoročna reputacija su više nego ikad na klackalici. Od mnogo faktora zavisi na koju stranu će ta klackalica da prevagne.
Koliko je sa jedne strane digitalizacija uticala na to da su kompanije izloženije nego ranije, toliko je i otvorila prostor da u realnom vremenu znaju šta njihov kupac radi, voli, kakva su mu interesovanja i da mu se kroz ličniji kontakt, uvažavanje njegovih potreba i afiniteta, približe i grade odnos koji će rezultirati poverenjem.
I dok nas takvi trendovi teraju da u komunikaciji budemo sveobuhvatniji, brži, proaktivniji, vizuelniji i kreativniji, jer nam je vreme za koje treba da privučemo pažnju onih kojima se obraćamo skraćeno na manje od deset sekundi, ne smemo da zaboravimo da budemo otvoreni i transparentni. Uloga PR-ova jeste da budu otvoreni sa klijentima i da ih usmere upravo na taj put – iskrenog pristupa.
Mnoge studije slučajeva ozbiljnih kriznih situacija pokazuju da su kompanije koje su se našle u krizi uspevale da krizu preokrenu u pozitivnu priču, upravo zahvaljujući pravovremenoj, iskrenoj i transparentnoj komunikaciji. Isto je i u mirnodopskim uslovima. Samo otvorenom komunikacijom zasnovanom na činjenicama i samo pravim vestima možemo da dopremo do onih kojima se obraćamo. Ne postoji dovoljno dobar PR koji može da popravi loše činjenice u stvarnom svetu. Dobra vest je bila i ostaće dobra vest, bez obzira na to da li je čitamo u novinama ili na telefonima.
I na kraju dana, ne treba da zaboravimo da i u agencijama i kompanijama, kao i sa druge strane novinskih članaka, monitora i displey-a mobilnih telefona sede ljudi. I kao i u svim odnosima u životu, poverenje stičemo iskrenošću. A ako nas neko nagradi njime, jedini pravi način da uzvratimo je – da to poverenje ne izneverimo.
Za Marketing mrežu tekst napisala:
Tanja Šakotić, Senior Manager, Headline
Loading...
